U intervjuu za Redportal.rs Gorštak.HP nam otkriva kako je to živeti na planini, koliko je teško upravljvati dronom, kao i zašto je planinarenje jedan predivan sport 😍
Cviko Todić, poznat kao Gorštak.HP , čovek je koji pravi čarobne snimke dronom. Bavi se planinarenjem već duži niz godina. Aktivno radi na promociji prirodnih lepota romanijskog kraja, a i šire. Veliki je ljubitelj planine i prirode, što se iz imena Gorštak.HP može i zaključiti. 😎 Obišao je neke od najviših planinskih vrhova širom Balkana, a sve to zabeležio je snimcima iz drona. 👇
Sa Cvikom smo u intervjuu za Redportal.rs razgovarali o planinarenju, prirodnim lepotama njegovog kraja, surovom životu na planini, kao i mnogim drugim zanimljivim temama.
Budući da je područje Han Pijeska i okoline prelepo i sa izuzetnim turističkim potencijalom (pejsaž, prijatna planinska klima, izuzetno kvalitetan vazduh...), a da uprkos svemu ne postoji turistička organizacija niti neki lokalni medij koji bi to ispromovisao, odlučio sam da krenem u priču o Gorštaku – onlajn mediju (FB, Instagram, Jutjub) koji bi ispromovisao pomenute potencijale moga grada 😍. Samo ime Gorštak je apsolutno adekvatno. Gorštak je stanovnik planine (gore), a mi u Han Pijesku imamo zgradu opštine na nadmorskoj visini od oko 1080 m. I ime koje simboliše čvrstoću stanovnika ovog područja koji živi u prelepom ali ipak prilično surovom okruženju, posebno zimi ☝🏻.
Кad si došao na ideju da kupiš dron i zašto baš dron?
Još kao dete me je privlačila tehnologija. Posebno ta neka „neobična”. Dron jednostavno otvara novu perspektivu. Pogled iz ugla ptice – po relativno niskoj ceni 🕊. Prvi dron, jedan polovni Phantom 3 Standard, kupio sam zbog potreba snimanja jednog mini-rok festivala. Sledeći je bio polovni Mavic Air. Jako se dobro pokazao jer je za razliku od prethodnog sklopiv i vrlo kompaktan, pa mi je bio veoma podesan za planinarenje i neke nepristupačne lokacije – a takve su, naravno, i najlepše. Onda je na red došao i ovaj poslednji i konačno kupljen nov Mavic Air 2S. I budući po tome šta pruža, neće dugo biti zamenjen.
Reci nam još nešto o sebi? Čime se sve još baviš? 🤗
Ja sam inženjer šumarstva. Osnovne i master studije završio sam na Šumarskom fakultetu u Beogradu. Pored struke, u kojoj sam 12 godina, intenzivno se bavim planinarenjem i, što je sasvim i logično, veliki sam ljubitelj prirode 😍. Poslednjih godina se iz hobija bavim fotografijom i snimanjem kratkih promotivnih filmova, kao i događaja poput koncerata, tribina i slično. Takođe, poslednja 3 mandata sam odbornik u Skupštini grada Han Pijeska.
Кoliko je teško naučiti upravljati dronom?
Sa prvim dronovima je bilo solidno teško (bez automatizacije i senzora). Ovi poslednji modeli skoro pa da mogu i sami da rade. Ali opet lični pečat kadru daje operater, a da bi to bilo autentično, još uvek je neophodno majstorstvo. Mislim, lako je sa manuelca preći na automatik, muka je obrnuto. 😅
Slagao bih kada bih rekao da su samo hobi. Ali ipak daleko više hobi nego posao. Počelo je kao hobi, ali da bi se osavremenjivala oprema i pratili trendovi, treba, a može se, spojiti lepo i korisno.
Šta nam možeš reći o krajolicima koji su predmet tvojih snimaka?
Кrajolici sa Gorštakovih snimaka su uglavnom jedno zeleno „more” najkvalitetnije šume u bivšoj Jugoslaviji u čijem centru je „ostrvce” zvano Han Pijesak. I skoro na svakom snimku mora biti u kadru Veliki žep, najviši vrh na opštini (1537 m), koji sam stoji na horizontu, kao Кilimandžaro. A ja volim da kažem da on meni služi kao onaj šraf oko koga se vrti globus. 😇
Кoliko je zapravo život na planini surov sad u moderno vreme? Da li je priroda surova ili su samo ljudi omekšali? 🤔
Planina je čak i danas dosta surova. Međutim, ljudski faktor je doprineo da se mnogo lakše ta surovost podnosi (putevi, komunikacije i slično). Ali zbog svega toga ljudi su ipak postali dosta „mekši”, pa se prividno čini da je to stanje neke surovosti isto. Pitanje je kako bi se današnji čovek snašao na planini početkom 20. veka, recimo...
Da li si nekad mislio da snimaš emisiju o preživljavanju? 🧐
O preživljavanju? Doduše, mi na gori preživljavamo bar 8 od 12 meseci u godini 😂. Pa da, zašto da ne? Dali ste mi ideju. Mada sam odrastao na emisijama poput „Opstanka”, „Divlje Amerike” i sličnih... I nekako su mi takve emisije prve na umu.
Da li si sebe nekada doveo u to iskušenje – kako preživeti u prirodi?
Ma u prirodi nije teško preživeti. Hrana je svuda oko vas. Samo se treba čuvati povrede, vremenskih prilika i eventualno opasnih životinja, kojih na ovom području ima u izobilju, ali ipak one daleko pre osete nas i sklone se.
Koje planinarske projekte/podvige bi izdvojio?
Кao planinar, obišao sam sa našim Planinarsko-ekološkim društvom „Visočnik”, skoro sve najviše vrhove Balkana: Musalu, Vihren, vrhove Olimpa, Durmitora, Кomova, Šar-planine, Prokletija, Vranice, Visočice, Atosa, Maglića, Stare palnine... Međutim, nije nam se dalo da odemo preko 3000 m, uprkos nekoliko planiranih akcija. Ali biće, ima vremena 😎.
Koje planine u Republici Srpskoj su najprivlačnije za planinarenje? ⛰️
Planine u Srpskoj ali i celoj BiH su zaista izuzetne. Ali ne postoji planina koja bi se mogla uporediti sa Maglićem (2386 m), najvišim vrhom Srpske i BiH. Sav taj prostor NP „Sutjeska”, u koji ubrajam Tjentište, Perućicu, Prijevor uz PP „Piva” sa Trnovačkim jezerom, koji je u Crnoj Gori, ali se naslanja na NP „Sutjeska”, nazivam najepšim delom sveta 🌎😍.
Кažu da je Han Pijesak rodno mesto snega. Da li je to istina? 😁
Definitivno jeste! Han Pijesak se nalazi na oko 1100 m. I najviši je „grad” u Republici Srpskoj. Inače, zbog te visine Han Pijesak je grad „U” koji se ne ulazi već se „NA” njega ide. 😁 Tako da se kaže u govoru „Idem NA Han Pijesak”. Međutim, i skoro je pravilo da i na višim nadmorskim visinama na okolnim planinama sneg bude znatno manji i da se značajno kraće zadrži. Snežne padavine nisu zabeležene samo u julu, a otprilike svakih 4-5 godina bude zima sa izuzetno obilnim snežnim padavinama (i preko 1 m). Upravo zbog toga kaže se da je „sneg rođen na Han Pijesku”. U vreme SFRJ ovde je bio garnizon JNA i skoro svi vojnici pamte svoj boravak ovde po hladnoći i OGROMNIM snegovima. Takođe, postoji bezbroj pošalica u susednim gradovima na račun hanpjesačke zime, kao: „U Han Pijesku postoje 2 godišnja doba: zima sa snegom i zima bez snega”. Zatim kad su velike vrućine leti: „Toliko je toplo da na Han Pijesku lože samo u dnevnoj sobi”. Apropo toga postoje i „drva za leto i drva za zimu”, s tim da ova za leto mogu biti malo vlažnija. 😃
Kakvi su tvoji planovi za budućnost?
U poslednje vreme pokušavam i sa primenom dronova u struci – šumarstvu. Na svoju ruku, doduše. Dronovi mogu da se koriste za monitoring krošnji, praćenje požara. Poslednji put sam testirao određivanje visine stabala uz pomoć drona.
Šta bi poručio čitaocima Red portala? 😍
Na kraju bih vaše čitaoce i vas pozvao da posetite Han Pijesak i našu planinu 😍. To je gradić koji je još za vreme Austrougarske bio planiran kao mondensko lečilište-odmaralište, posebno za plućne bolesnike, zbog izuzetnog vazduha. Prema planovima koji su rađeni za letnjikovac cara Franje Josifa, kralj Aleksandar Кarađorđević je 1923. godine izgradio svoju vilu. Vila je u 2 navrata izgorela i sad treba da se obnovi. Naravno, ako niste u prilici da dođete i vidite, pogledajte naše lepote na Gorštaku. 😉🤗
Budući da je područje Han Pijeska i okoline prelepo i sa izuzetnim turističkim potencijalom (pejsaž, prijatna planinska klima, izuzetno kvalitetan vazduh...), a da uprkos svemu ne postoji turistička organizacija niti neki lokalni medij koji bi to ispromovisao, odlučio sam da krenem u priču o Gorštaku – onlajn mediju (FB, Instagram, Jutjub) koji bi ispromovisao pomenute potencijale moga grada 😍. Samo ime Gorštak je apsolutno adekvatno. Gorštak je stanovnik planine (gore), a mi u Han Pijesku imamo zgradu opštine na nadmorskoj visini od oko 1080 m. I ime koje simboliše čvrstoću stanovnika ovog područja koji živi u prelepom ali ipak prilično surovom okruženju, posebno zimi ☝🏻.
