„Kunići su moji najveći favoriti” 🐇💕
Kada govorimo o veterinarskoj medicini, najčešće prvo pomislimo na pse i mačke. Međutim, svet životinja koje danas žive uz čoveka mnogo je raznovrsniji, a sa njim se širi i polje veterinarske medicine. O egzotičnim životinjama, njihovom zdravlju, ponašanju i specifičnim potrebama razgovarali smo sa prof. dr Milošem Vučićevićem sa Fakulteta veterinarske medicine Univerziteta u Beogradu. 👨🔬
Razgovor je, međutim, otišao i korak dalje od stručnih tema. 😊 Zanimalo nas je šta je profesora Vučićevića lično privuklo životinjama koje se razlikuju od uobičajenih kućnih ljubimaca, kako izgleda njegov svakodnevni rad sa njima i koji su mu susreti sa životinjama ostali posebno u sećanju. 😎 Razgovarali smo o njegovom profesionalnom putu, iskustvima iz prakse, ali i o odnosu koji se tokom godina razvija prema životinjama sa kojima radi. ❤️
Koje su najčešće greške vlasnika egzotičnih ljubimaca, šta čovek nauči o životinjama, ali i o sebi, kada mu one postanu deo svakodnevnog posla? O tim, ali i brojnim drugim pitanjima razgovarali smo sa profesorom Vučićevićem. 🤓
1. Da li nam možete predstaviti ukratko kako je izgledao Vaš put do veterinarske medicine i specijalizacije za egzotične kućne ljubimce? 😊
Rad sa egzotičnim kućnim ljubimcima na Fakultetu veterinarske medicine Univerziteta u Beogradu nije počeo mojim dolaskom, već je imao svoje temelje i ranije. Važan trenutak u mom profesionalnom usmerenju bila je 2014. godina, kada je naš fakultet učestvovao u Tempus projektu. Jedna od partnerskih institucija bio je Veterinarski fakultet Univerziteta u Ljubljani, čija je ambulanta za egzotične životinje, predvođena profesorom Joškom Račnikom, već tada spadala među vodeće u Evropi. Tamo sam imao priliku da steknem prva sistematična znanja i praktična iskustva u radu sa egzotičnim kućnim ljubimcima.
Istovremeno sam na našem fakultetu, zajedno sa kolegama sa svoje i drugih katedara, učestvovao u formiranju interdisciplinarnog tima koji je počeo intenzivnije da se bavi dijagnostikom i lečenjem ovih životinja. Dalji razvoj odvijao se postepeno, kroz svakodnevni klinički rad, kontinuirano usavršavanje, saradnju sa kolegama iz zemlje i inostranstva, kao i kroz naučnoistraživački i nastavni rad.
2. Za naše čitaoce, koji možda ne znaju, da li nam možete pojasniti šta sve spada pod termin – egzotični kućni ljubimci? 🤓
Ne postoji univerzalno prihvaćena definicija termina „egzotični kućni ljubimci“. Ipak, u veterinarskoj medicini se pod njim najčešće podrazumevaju sve vrste kućnih ljubimaca osim pasa i mačaka. Postoji i sve izraženija inicijativa da se kunići, zbog njihove velike brojnosti i sve češćeg statusa kućnih ljubimaca, izdvoje iz ove grupe. Iako ovaj naziv često asocira na neobične životinje koje viđamo u dokumentarnim emisijama, u svakodnevnoj veterinarskoj praksi uglavnom govorimo o kunićima, zamorcima, hrčcima i drugim malim sisarima, kao i o različitim vrstama papagaja. Naravno, ovoj grupi pripadaju i gmizavci, vodozemci i neke ređe vrste, ali se sa njima susrećemo znatno manje.
3. Šta Vas je najviše privuklo radu sa egzotičnim kućnim ljubimcima i zbog čega ste odlučili da upravo njima posvetite veliki deo svoje karijere?
Potreba da se ova oblast na Fakultetu veterinarske medicine dalje razvija podrazumevala je i stvaranje kadra koji će joj se ozbiljno i dugoročno posvetiti. U tome sam prepoznao svoju profesionalnu priliku, ali i mogućnost da doprinesem razvoju nečega što je u tom trenutku imalo veliki potencijal. Posebno me je privukla raznovrsnost ove grane. Rad sa velikim brojem vrsta zahteva stalno učenje, prilagođavanje i povezivanje znanja iz različitih oblasti veterinarske medicine. Vremenom je ono što je započelo kao profesionalna prilika i izazov preraslo u značajan deo mog kliničkog, nastavnog i naučnoistraživačkog rada. Danas mi je posebno važno što stečeno znanje mogu da prenosim studentima i mlađim kolegama, čime se stvaraju uslovi da se ova oblast dalje razvija i da kvalitetna veterinarska nega egzotičnih životinja postane dostupnija.
4. Sve više ljudi odlučuje da udomi ili kupi egzotičnog ljubimca. Šta je najvažnije da znaju pre nego što donesu takvu odluku? 🤔
Prvo i najvažnije, egzotične životinje ne treba posmatrati kao „zamenske ljubimce“ za pse ili mačke, što je vrlo često slučaj. Svaka vrsta ima svoje specifične potrebe, način ponašanja i mogućnosti interakcije sa čovekom, pa odluku ne bi trebalo donositi samo zato što se pretpostavlja da je takav ljubimac jednostavniji za držanje. Pre nabavke potrebno je dobro se informisati o odgovarajućoj ishrani, smeštaju, temperaturi, osvetljenju, higijeni, socijalnim potrebama i dostupnosti veterinarske nege. Pojedine egzotične životinje zahtevaju više vremena, pažnje i finansijskih sredstava nego pas ili mačka. Treba razmotriti i njihov očekivani životni vek, kao i to da li možemo dugoročno da im obezbedimo odgovarajuće uslove. Zato odluka o udomljavanju ili kupovini mora biti promišljena i prilagođena potrebama konkretne vrste.
5. Koje egzotične vrste biste preporučili početnicima koji tek ulaze u svet ovakvih ljubimaca, a koje nikako nisu za neiskusne vlasnike?
Ovo je suviše kompleksno pitanje da bi se jedna vrsta mogla izdvojiti kao idealna za svakog početnika. Izbor zavisi od velikog broja činilaca: razloga za nabavku, očekivanja budućeg držaoca, mogućnosti da obezbedi odgovarajuće uslove, vremena i finansijskih sredstava kojima raspolaže, ali i od toga kakav odnos sa životinjom želi. Neke vrste ostvaruju intenzivniju interakciju sa čovekom, dok su druge prvenstveno namenjene posmatranju i ne podnose često uzimanje u ruke.
Treba razmotriti i očekivani životni vek. Neke male vrste žive relativno kratko, što može biti teško za decu i osobe koje se snažno vezuju za ljubimca, dok pojedini papagaji i gmizavci predstavljaju obavezu koja može trajati više decenija. Veoma je važno unapred proveriti i da li je u mestu stanovanja ili njegovoj blizini dostupna odgovarajuća veterinarska nega. Često nas pozivaju držaoci iz različitih delova Srbije uz napomenu da nemaju kome da odvedu svog ljubimca, a da istovremeno nisu u mogućnosti da dođu do Beograda ili Novog Sada. O tome se, nažalost, najčešće počne razmišljati tek kada se životinja razboli.
Kunići, zamorci i hrčci često se predstavljaju kao jednostavni ljubimci, iako i oni imaju veoma specifične potrebe. Sa druge strane, velike vrste papagaja, zahtevniji gmizavci, primati i divlje životinje svakako nisu pogodan izbor za neiskusne držaoce. Zbog toga budućim držaocima uvek savetujemo da pre nabavke dođu na razgovor sa veterinarom. Tako možemo zajedno da procenimo koja vrsta odgovara njihovim očekivanjima i mogućnostima, ali i da ih unapred upoznamo sa svim obavezama koje takva odluka podrazumeva.
6. Na šta obavezno treba da obrate pažnju vlasnici egzotičnih životinja kada je reč o ishrani, smeštaju i svakodnevnoj nezi? 🦎🐍🦔
Najvažnije je da držaoci razumeju da ne postoji univerzalan način ishrane i držanja svih egzotičnih životinja. Ono što je odgovarajuće za jednu vrstu može biti potpuno neprikladno, pa čak i štetno za drugu. Zato se uslovi moraju prilagoditi biologiji i prirodnom ponašanju konkretne vrste, a ne samo onome što je držaocu praktično. Ishrana mora biti pravilno izbalansirana i prilagođena vrsti, uz poseban oprez prema savetima sa interneta i proizvodima koji se prodaju kao univerzalna hrana za egzotične ljubimce. Neodgovarajuća ishrana jedan je od najčešćih uzroka bolesti koje viđamo u praksi, a njene posledice često postaju vidljive tek nakon dužeg vremena.
Smeštaj ne podrazumeva samo dovoljno veliki kavez ili terarijum. Važni su odgovarajuća temperatura, vlažnost vazduha, osvetljenje, podloga, ventilacija, mogućnost kretanja i skrivanja, kao i zadovoljenje socijalnih potreba. Pojedine vrste treba držati u paru ili grupi, dok je kod drugih zajednički smeštaj nepoželjan. Svakodnevna nega podrazumeva održavanje higijene, obezbeđivanje aktivnosti i mentalne stimulacije, ali i pažljivo praćenje apetita, uzimanja vode, telesne mase, izmeta i promena u ponašanju. Egzotične životinje često dugo prikrivaju znake bolesti, pa naizgled mala promena može biti prvi pokazatelj ozbiljnog problema. Zbog toga držaocima savetujemo da ne čekaju da simptomi postanu izraziti, kao i da ljubimca vode na redovne preventivne preglede.
7. Da li postoje egzotični ljubimci koji su znatno zahtevniji nego što ljudi očekuju, pa čak i onima sa mnogo iskustva, i zbog čega ih je problematično čuvati u kućnim uslovima?
Da, postoje vrste koje su neuporedivo zahtevnije nego što se na prvi pogled čini, pa njihovo pravilno držanje može predstavljati izazov čak i veoma iskusnim držaocima. Problem često nastaje zato što se životinja bira na osnovu izgleda, veličine ili sadržaja na društvenim mrežama, bez dovoljno razumevanja njenog ponašanja i dugoročnih potreba. To što je neka životinja mala ili može da stane u kavez, odnosno terarijum ne znači da je jednostavna za držanje.
Dobar primer su velike vrste papagaja. Reč je o izuzetno inteligentnim i društvenim životinjama kojima su svakodnevno potrebni kontakt, prostor, intelektualna stimulacija i mogućnost ispoljavanja prirodnog ponašanja. Mogu da žive više decenija, veoma su glasne, a usled dosade, usamljenosti ili neodgovarajućih uslova mogu razviti poremećaje ponašanja. Njihova nabavka zato nije samo odluka o ljubimcu već dugoročna obaveza koja ponekad prevazilazi mogućnosti jedne generacije držaoca.
Zahtevni mogu biti i gmizavci, naročito vrste koje dostižu velike dimenzije ili imaju vrlo precizne zahteve u pogledu temperature, vlažnosti, ultravioletnog zračenja i ishrane. Terarijum koji je odgovarajući za mladu životinju može brzo postati premali, dok održavanje potrebnih mikroklimatskih uslova tokom čitave godine zahteva znanje, kvalitetnu opremu i stalnu kontrolu. Greške u držanju često ne dovode odmah do vidljivih problema, već se njihove posledice ispolje tek posle više meseci ili godina.
Ljudi često potcene i vrste koje deluju mnogo manje zahtevno. Na primer, kunići nisu životinje za kavez, već im je potreban prostor za svakodnevno kretanje, odgovarajuća ishrana i društvena interakcija. Feretke su veoma aktivne, radoznale i sklone da se zavuku u teško dostupne delove doma, pa prostor mora biti posebno obezbeđen. Čak i male vrste papagaja zahtevaju znatno više prostora, aktivnosti i kontakta nego što im se najčešće pruža.
Problem kućnih uslova nije samo u tome da li životinja može fizički da stane u stan ili kuću. Važnije pitanje je da li joj možemo omogućiti da se kreće, istražuje, skriva, traži hranu, komunicira sa pripadnicima svoje vrste i ispoljava druga prirodna ponašanja. Ako većinu tih potreba moramo trajno da ograničimo kako bi životinja mogla da živi sa nama, onda bi trebalo ozbiljno razmotriti da li je uopšte opravdano držati tu vrstu kao kućnog ljubimca. Zbog toga ne treba polaziti od pitanja da li neku životinju možemo nabaviti, već da li joj tokom čitavog života možemo pružiti uslove koji odgovaraju njenim stvarnim potrebama.
8. Koje egzotične životinje Vas danas najviše fasciniraju i postoje li vrste koje su Vas iznenadile svojom inteligencijom ili ponašanjem? 😊
Afrički patuljasti ježevi već duže vreme predstavljaju jednu od vrsta koje me najviše fasciniraju. Na prvi pogled deluju kao jednostavne i pomalo zatvorene životinje, čije se ponašanje svodi na skrivanje i odbrambeno sklupčavanje. Međutim, rad sa velikim brojem jedinki pokazao mi je koliko se one međusobno razlikuju po temperamentu, radoznalosti i načinu reagovanja na ljude i promene u okruženju. Posebno je zanimljivo koliko dobro pamte rutinu i koliko se njihovo ponašanje menja kada steknu poverenje.
Pojedine jedinke brzo prepoznaju poznate mirise, glasove i način rukovanja, pa tokom pregleda reaguju znatno mirnije na osobe sa kojima su ranije imale pozitivno iskustvo. Druge su izrazito istraživački nastrojene i veoma uporno ispituju svaki novi predmet ili miris u svojoj okolini. Fascinantno je i njihovo specifično ponašanje pri kojem nakon susreta sa novim mirisom stvaraju penušavu pljuvačku i nanose je na bodlje. Tačan značaj ovog ponašanja još nije u potpunosti razjašnjen. Ne bih njihovu inteligenciju neposredno poredio sa inteligencijom papagaja ili primata, ali su me svakako iznenadili sposobnošću učenja, prilagođavanja i razvijanja veoma prepoznatljivih individualnih obrazaca ponašanja. Upravo ta kombinacija prividne jednostavnosti i još uvek nedovoljno istražene biologije čini ih posebno zanimljivim i u kliničkom i u naučnoistraživačkom radu. Što više radimo sa njima, sve je jasnije koliko toga o ovoj vrsti još ne znamo.
9. Kako izgleda jedan pregled egzotične životinje i po čemu se razlikuje od pregleda pasa i mačaka?
Osnovni principi kliničkog pregleda isti su kao kod pasa i mačaka, ali se način njegovog izvođenja mora prilagoditi svakoj vrsti. Pregled treba obavljati u zatvorenoj i mirnoj prostoriji, po mogućnosti namenjenoj toj grupi životinja. Prisustvo, zvuci i mirisi drugih vrsta, među kojima su neretko i prirodni predatori, mogu izazvati izrazit stres i promeniti ponašanje pacijenta, čime se otežava sticanje realne slike o njegovom stanju. Pregled zato počinje pre nego što životinju uzmemo u ruke: posmatramo njeno ponašanje u transporteru, način kretanja i disanja, položaj tela i reakciju na okolinu.
Veoma važan deo pregleda predstavlja detaljan razgovor sa držaocem. Najveći broj patoloških stanja sa kojima se susrećemo jesu tehnopatije, odnosno bolesti koje su neposredno ili posredno povezane sa greškama u ishrani, smeštaju i nezi. Zbog toga razgovor sa držaocem mora biti izuzetno temeljan, a ponekad mu može delovati i predugo ili zamorno. Pored razloga dolaska, interesuju nas sastav i količina hrane, temperatura, osvetljenje, vlažnost vazduha, podloga, higijena, veličina prostora, kontakt sa drugim životinjama, kao i svaka promena apetita, telesne mase, izgleda izmeta ili ponašanja. Bez tih podataka često nije moguće utvrditi pravi uzrok problema niti sprečiti njegovo ponavljanje.
Samo rukovanje mora biti pažljivo, sigurno i efikasno, a čitav pregled što je moguće manje stresan. Mnoge egzotične životinje su sitne i osetljive, dok se pojedine mogu povrediti prilikom nepravilnog držanja. Ptice imaju specifičnu anatomiju respiratornog sistema, kunići snažne zadnje noge i osetljivu kičmu, dok se jež može potpuno sklupčati i tako onemogućiti pregled. Zato je potrebno poznavati anatomiju i ponašanje svake vrste, unapred pripremiti sve što je potrebno i izbegavati nepotrebno dugo zadržavanje i ponavljanje postupaka.
Dodatni izazov predstavlja činjenica da su mnoge od ovih životinja u prirodi plen, zbog čega instinktivno prikrivaju slabost i znake bolesti. Kada držalac primeti da životinja ne jede, miruje ili drugačije reaguje, bolest ponekad već može biti uznapredovala. Iz tog razloga je, kada za to postoje uslovi i medicinska opravdanost, poželjno stacionarno lečenje. Duže i sistematsko posmatranje omogućava nam da pratimo uzimanje hrane i vode, izlučivanje, aktivnost, položaj tela i odgovor na terapiju, odnosno da uočimo promene koje se tokom kratkog ambulantnog pregleda mogu lako prevideti.
U pojedinim slučajevima kompletan i kvalitetan pregled nije moguć bez sedacije ili kratkotrajne opšte anestezije. To se naročito odnosi na detaljan pregled usne duplje kunića i glodara, pregled potpuno sklupčanog ježa, kao i na određene postupke kod ptica i gmizavaca. Iako držaocima anestezija često zvuči rizičnije, pravilno odabrana i kontrolisana anestezija u mnogim situacijama zapravo je bezbednija od dugotrajnog i prisilnog pregleda budne životinje. Ona smanjuje stres, nekontrolisane pokrete i mogućnost povređivanja životinje i osoblja, a istovremeno omogućava temeljniji pregled. Zbog toga je treba koristiti kad god je indikovana, osim u slučajevima kada zdravstveno stanje pacijenta predstavlja kontraindikaciju za anesteziranje.
Dakle, razlika nije samo u veličini pacijenta. Pregled egzotične životinje zahteva dobro poznavanje biologije konkretne vrste, kontrolisane uslove, minimalno stresno rukovanje i sagledavanje načina ishrane i držanja kao neodvojivog dela kliničkog nalaza.
10. Tokom svoje karijere sigurno ste imali mnogo zanimljivih pacijenata. Koji slučaj Vam je ostao posebno u sećanju i zašto? 😊
Vrlo često se vezujemo za pacijente, naročito za one koji dolaze na ponovljene preglede ili se duže leče kod nas, pa je zaista teško izdvojiti samo jedan slučaj. U sećanju ostaju životinje koje su se toliko navikle na nas i ambulantu da ih tokom ultrazvučnog pregleda gotovo nije potrebno pridržavati, kao i papagaji koji razgovaraju sa nama tokom pregleda i ponavljaju poznate reči upravo u trenucima kada pokušavamo da ih umirimo. Pamtimo i kornjače kod kojih smo u celomskoj duplji pronalazili izuzetno veliki broj jaja, veoma male pacijente kod kojih svaki dijagnostički i terapijski postupak predstavlja poseban izazov, ali i ježeve koji na prvom pregledu ostaju potpuno sklupčani, da bi nam nakon nekoliko dolazaka dozvolili da ih pregledamo gotovo bez odbrambene reakcije. Poseban utisak ostavljaju i životinje primljene u veoma teškom stanju, koje posle dugotrajnog lečenja ponovo počnu samostalno da jedu, istražuju okolinu i pokazuju svoje uobičajeno ponašanje.
Međutim, najupečatljiviji deo tih slučajeva često nije neobičnost vrste ili dijagnoze, već odnos koji se razvije između životinje, držaoca i našeg tima. Neretko nas iznenade posvećenost držaoca, spremnost da potpuno promene način ishrane i držanja i strpljenje koje pokazuju tokom dugog oporavka. Zbog toga mi u sećanju obično ne ostaje samo jedan „spektakularan“ pacijent, već mnogo malih trenutaka u kojima vidimo da nam životinja sve više veruje i da se, zahvaljujući zajedničkom trudu, vraća svom normalnom životu.
11. Kao profesor na fakultetu, koliko je važno budućim veterinarima približiti oblast egzotičnih životinja i da li interesovanje studenata za ovu granu veterine raste? 👩⚕️
Izuzetno je važno da budućim doktorima veterinarske medicine približimo ovu oblast, jer je medicina egzotičnih životinja jedna od retkih grana veterinarske medicine koja kontinuirano raste, a u kojoj i dalje postoji mnogo prostora za nove stručnjake. Broj ovih ljubimaca se povećava, očekivanja njihovih držalaca postaju sve veća, dok broj doktora veterinarske medicine koji su osposobljeni da im pruže odgovarajuću negu još nije dovoljan.
Naš zadatak nije samo da studentima predstavimo najčešće vrste i njihova oboljenja, već i da im pokažemo standarde koje savremeni rad sa ovim pacijentima podrazumeva. Gotovo sve dijagnostičke i terapijske mogućnosti koje danas postoje za pse i mačke – laboratorijska dijagnostika, ultrazvuk, radiografija, endoskopija, anestezija, hirurgija i intenzivna nega – mogu i treba da budu dostupne i egzotičnim životinjama, naravno uz prilagođavanje konkretnoj vrsti i veličini pacijenta.
Važno je promeniti predstavu da je reč o životinjama „manje vrednosti“ ili o pacijentima kod kojih držaoci nisu spremni na ozbiljniju dijagnostiku i lečenje. Naše iskustvo pokazuje upravo suprotno: mnogi držaoci spremni su da ulože mnogo vremena, truda i novca kako bi svom ljubimcu omogućili kvalitetno lečenje. Međutim, takvo poverenje mora biti opravdano znanjem, odgovornošću, realnom procenom prognoze i visokim profesionalnim standardima. Ne smemo predlagati postupke samo zato što su tehnički mogući, već zato što su medicinski opravdani i u najboljem interesu životinje.
Interesovanje studenata svakako raste. Egzotične životinje su im privlačne zbog raznovrsnosti vrsta i činjenice da svaki pacijent zahteva drugačiji način razmišljanja. Ipak, trudimo se da im pokažemo da ova oblast nije samo zanimljiva i neobična, već i veoma zahtevna. Ona podrazumeva stalno učenje, dobro poznavanje anatomije, fiziologije i ponašanja velikog broja vrsta, kao i spremnost da se radi sa ograničenim podacima i veoma osetljivim pacijentima. Upravo u tome vidim i njenu najveću profesionalnu vrednost.
12. Da možete da izdvojite jednu egzotičnu životinju kao svog „favorita”, koja bi to bila i šta je čini posebnom u Vašim očima? 😃
Ako bih morao da izdvojim jednog favorita, to bi verovatno bili kunići. Možda je razlog sasvim jednostavan – volim neposredan kontakt sa životinjama i mogućnost da ih pomazim, što kod mnogih egzotičnih vrsta nije moguće ili im ne prija. Kunići su istovremeno nežne, inteligentne i veoma društvene životinje, sa mnogo izraženijim individualnim karakterom nego što ljudi obično pretpostavljaju. Kada se osećaju sigurno i steknu poverenje, mogu da ostvare veoma blizak odnos sa čovekom. Ipak, taj odnos se ne podrazumeva, već se gradi postepeno, uz strpljenje i poštovanje njihovih granica. Upravo ta kombinacija nežnosti, radoznalosti i suptilnog načina komunikacije čini ih posebnim.
13. Da li biste podelili sa našim čitaocina, neku posebno dragu anegdotu iz Vaše karijere koja vas uvek obodri ili nasmeje? 🙂
Jedna od anegdota koje se uvek rado setim vezana je za pače koje je kod nas bilo na lečenju. Vrlo brzo je odlučilo da mu je najbezbednije i najudobnije mesto – džep uniforme. Insistiralo je da bude u njemu i da se tako šeta po ambulanti. Dok je bilo u džepu, mirno je posmatralo okolinu, ali čim bismo pokušali da ga ostavimo na drugo mestu, glasno se bunilo i pravilo toliku buku da je svima bilo jasno šta želi.
14. Kako vidite razvoj veterinarske medicine kada su u pitanju egzotični ljubimci u Srbiji i šta biste voleli da se unapredi u narednim godinama?
Razvoj veterinarske medicine egzotičnih životinja u Srbiji vidim veoma optimistično. Napredak će, pre svega, biti rezultat kontinuiranog podizanja kvaliteta nastavnog, stručnog i naučnoistraživačkog rada na Fakultetu veterinarske medicine Univerziteta u Beogradu. O razvoju Fakulteta govori i njegovo kontinuirano napredovanje na Šangajskoj listi u oblasti veterinarskih nauka.
Istovremeno, važan pokretač biće i sve ozbiljnija konkurencija na tržištu. Broj egzotičnih kućnih ljubimaca raste, njihovi držaoci postaju sve informisaniji i očekuju nivo dijagnostike i lečenja koji je već dostupan psima i mačkama. To će podstaći veterinarske ambulante da ulažu u znanje, opremu i dodatnu edukaciju, a kvalitet rada postaće ono po čemu će se kolege i ustanove međusobno razlikovati.
Očekujem da će se u narednim godinama značajan broj doktora veterinarske medicine ozbiljno posvetiti ovoj oblasti i postaviti standarde vredne poštovanja. Razlog za takav optimizam nalazim u svakoj novoj generaciji studenata. Među njima uvek prepoznajem mlade ljude koji pokazuju veliko interesovanje, sposobnost, empatiju i spremnost da ulažu u svoje znanje.
15. Da imate apsolutno idealne uslove i sve što je po Vama potrebno, kog ljubimca biste Vi želeli da imate? 🤓
Uz dužno poštovanje prema svim vrstama egzotičnih kućnih ljubimaca sa kojima svakodnevno radim i koje su mi izuzetno zanimljive, moj lični izbor ipak bi bio veliki pas. Egzotične životinje me profesionalno fasciniraju, ali kada je reč o životu sa ljubimcem, najviše mi odgovaraju karakter, neposrednost i vrsta odnosa koju čovek može da izgradi sa velikim psom. Ponekad je odgovor, uprkos profesiji kojom se bavimo, ipak sasvim tradicionalan.
16. Kada niste na fakultetu ili u ambulanti, kako najradije provodite slobodno vreme i da li imate hobije koji su Vam pri srcu osim veterine?
Savremeni način života, nažalost, ne ostavlja mnogo slobodnog vremena, naročito kada se istovremeno bavite nastavnim, kliničkim i naučnoistraživačkim radom. Kada mi obaveze dozvole, najradije pokušavam da pobegnem iz grada i provedem vreme u prirodi. To mi omogućava da se odmorim od svakodnevnog ritma i makar nakratko promenim okruženje. Iskreno, takvih prilika nema onoliko često koliko bih želeo, pa bih boravak u prirodi pre nazvao omiljenim načinom odmora nego redovnim hobijem. Upravo zato svaki takav trenutak nastojim da iskoristim što bolje.
17. I za kraj, koju poruku biste uputili našim čitaocima? 👋
Ako imate odgovarajuće uslove i iskrenu želju da preuzmete dugoročnu odgovornost, izaberite ljubimca u skladu sa svojim potrebama, načinom života i realnim mogućnostima. Odnos koji se vremenom izgradi između čoveka i životinje može značajno oplemeniti svakodnevni život i doprineti dobrobiti obe strane.
Kada donesete takvu odluku, ne zaboravite da su redovni preventivni pregledi jedan od ključnih preduslova za dug i kvalitetan život ljubimca. Nažalost, previše često od držaoca čujemo, neretko izgovoreno sa ponosom: „Ovo je prvi put da je kod veterinara za svih svojih pet ili deset godina.“ Međutim, to najčešće nije pokazatelj da je životinja sve vreme bila potpuno zdrava. Problem zbog kojeg je dovedena često je mogao biti otkriven ranije, još u početnoj fazi, kada nije pokazivala jasne simptome i kada bi lečenje bilo jednostavnije, efikasnije i manje opterećujuće.
To je naročito važno kod egzotičnih životinja, koje veoma uspešno prikrivaju znake bolesti. Zato nemojte čekati da ljubimac prestane da jede, promeni ponašanje ili pokaže očigledne tegobe. Odgovorno vlasništvo ne počinje onda kada se životinja razboli, već mnogo ranije – pravilnom brigom, dobrim uslovima držanja i redovnim sistematskim pregledima.
Autor: redportal.rs
