Istorija nije prošlost, već putokaz za budućnost
Krajnje zanimljiv razgovor sa politikologom Nenadom Uzelcem, urednikom portala PolitKOM i autorom Priča od devedeset sekundi, o istoriji, društvenim mrežama i značaju čitanja. Kroz otvoren i sadržajan razgovor, Nenad Uzelac govori o savremenim prilikama u Srbiji, tumačeći ih kroz zanimljive paralele sa velikim književnim delima.
Foto: Instagram.com/Instagram
Kada si shvatio da želiš da upišeš studije politikologije i šta te je navelo na to opredeljenje?
Želja za upisivanjem Fakulteta političkih nauka je došla nekako prirodno. Još tokom detinjstva rastao sam na našoj domaćoj književnosti, a kosovski tematski krug pesama mi je bilo nešto omiljeno što sam voleo da čitam. 📖 Mnoge pesme iz tog kruga sam znao napamet kada sam bio mlađi i tako se razvijao moj osećaj rodoljublja. Istovremeno, naša generacija je rasla u vreme ratova, raspada Jugoslavije, petooktobarske revolucije i mnogo političkih kriza posle. 🤕 Dvehiljaditih mladi ljudi su bili okruženi politikom, a nisu imali kao danas sredstava, niti savremenih tehnologija, da žive kao mladi danas. I tokom gimnazijskih dana već se rodio onaj mladalački bunt protiv nepravde, često vođen nepromišljenošću, strastima i energijom, pa je tako bilo različitih situacija, uvek u okvirima pristojnosti sa obe strane, kada se o politici razgovaralo i na časovima. Bilo je i profesora koji su izlazili izvan okvira nastavničke pristojnosti, što je posebno dovodilo do bunta mladih. Na kraju, pošto sam osvajao republička takmičenja iz istorije, bio sam oslobođen upisa na FPN. Odradio malo Sociologiju i Ustav i pravo građana i otišao u Bugarsku na more popodne. Tamo sam bio kada sam obavešten da sam 13. na listi. 🤩
Koliko si bio društveno angažovan tokom studentskih dana i koliko je to nužno za mladu dušu koja kroči na FPN?
Nije nužno, ali kako je ovaj prirodni proces iz gimnazijskih dana moga bunta tekao, tako se on nekako nastavio i na FPN-u. Nisam ja planirao da budem nešto angažovan, ali je to bio sticaj okolnosti. Vreme od 2008. do 2012. godine u Srbiji smatram najgorim i najtežim, posebno za nekoga ko je gajio rodoljubive političke stavove. 😟 Daću primer. Jedna od studentskih organizacija, koja je tada gajila nacionalne stavove, čim je ušla u Studentski parlament na izborima, proglašena je za fašističku dotle da su neki studenti od dekana tražili zabranu... FPN je sam sebe zvao školom demokratije, a zabranjivao je, na primer, časopise takvih organizacija, tj. nije hteo da ih štampa. Studenti su indoktrinirani zapadnim obrazovnim konceptima i ono što sam prvo primetio jeste da ima tek nekoliko predmeta koji su se bavili srpskom političkom misli, istorijom, itd. Sve to je rađalo neki bunt i onda je došlo do mog angažovanja studentskog i društvenog. U to vreme je bilo mnogo problema sa školarinama, pa su svake godine bili protesti, a od 2009. do 2011. ja sam vodio proteste tri godine sa drugim organizacijama i kolegama. To je došlo do izražaja kada smo 2010. štrajkovali glađu ispred Vlade Srbije za školarine tokom decembra meseca. Meni konkretno to nije bilo potrebno jer sam bio na budžetu, ali sam se solidarisao sa drugima. 🤝 Na kraju smo od Grada Beograda obezbedili 1.000 školarina za ceo Univerzitet kome je trebalo. Da budem pošten, ja sam izgurao te proteste, a neki drugi ljudi su posle izgurali pregovore kako da se ta isplata školarina sprovede u delo. Bilo je tu i društveno-političkog angažovanja, ali uvek izvan fakulteta, nismo blokirali fakultet iz političkih razloga, i uglavnom za opšte nacionalne teme, ne za borbu protiv vlasti. ☝️ Bilo je to lepo i teško vreme energije, strasti, bunta i mnogo nepromišljenosti i ludosti. Tako je kada ste mladi. ☺️
Foto: Instagram.com/Instagram
Šta su to Priče od devedeset sekundi i kome su namenjene?
Priče do devedeset sekundi su moj Instagram profil koji sam pokrenuo, mislim, u martu 2025. godine. ▶️ Konkretno, bila mi je želja da naučim video-produkciju, a onda sam razmišljao šta da radim sa tim videima koje napravim i kako da spojim lepo i korisno, i tako sam došao na ideju da napravim taj profil i da videe koje pravim, dok učim, kačim tu. Vremenom se ispostavilo da se to ljudima veoma svidelo i profil je veoma brzo rastao. Evo sada, posle 15 meseci ima skoro 30.000 pratilaca i milionske preglede. Pokušavam da pravim videe na zanimljive teme iz istorije, kulture i politike, ali u poslednje vreme, zbog mnogo ličnih poslova i stvari kojima se bavim, ne stižem baš kao u početku, ali ljudi sjajno reaguju i na kratke forme običnih videa na ove teme, tako da to lepo ide. Nekada neka priča, nekada obični videi. 🧐
Koja objava te je najviše iznenadila svojim odjekom i zašto misliš da je postala toliko popularna?
Pa ne bih mogao sada da konkretno izdvojim jednu objavu, ali ono što sam primetio jeste da ljudi više reaguju na kratke i jednostavne forme, nego na duže, narativne i objašnjavajuće videe, osim ako tema nije veoma aktuelna pa se uklapa. Ono što jeste uvek intrigrantno i dobije veliki broj pregleda su objave koje se ne mogu baš često videti ili čuti.
Ako bi mogao da putuješ kroz vreme, u koji istorijski trenutak bi otputovao: dan uoči ubistva Franca Ferdinanda, u vreme Drugog svetskog rata ili možda, neki treći i zašto?
Teško pitanje jer ima mnogo takvih trenutaka, ali ajde da izdvojimo neke meni zanimljive. Voleo bih da putujem sa Svetim Savom po Svetoj zemlji i da vidim kako je to tada bilo ili da prisustuvujem izgradnji Studenice i prenosu moštiju Svetog Simeona u Studenicu. ☦️ Vreme Kosovskog boja, naravno, ali i vreme Despota Stefana, kada smo u isto vreme bili u vazalnom odnosu, a razvijali Srbiju posle Kosova. Vreme Đurđa Brankovića je bilo teško, a uvek je zanimljivo da se gleda kako se lideri snalaze u njima. Zaboravih i vreme kada je Stefan Nemanja bio na dvoru kod cara Manojla kao vazal, pa je go, bos i vezan sprovođen kroz Carigrad i uopšte taj period odnosa njih dvojice kako je funkcionisao. Šta još? Mnogo je istorijskih stvari. Voleo bih da budem uz Marka Kraljevića u bici na Rovinama ⚔️ i da vidim da li je istinito narodno predanje da je izdahnuo i sahranjen kod manastira Koroglaš. Vreme pred atentat 🗡️ na kralja Aleksandra i kraljicu Dragu, da vidim kako su razmišljali ti zaverenici i šta im je bilo u glavama, da sedim sa njima. Voleo bih da mogu i da se vratim u vreme Golgote preko Albanije ⛰️ da svedočim toj hrabrosti, ali i vreme okupacije u Srbiji je prezanimljivo. Na primer, Isidora Sekulić, Bora Stanković i drugi velikani su tada proglašavani izdajnicima jer su pisali za okupatorske novine, ali je vreme učinilo svoje, pa te stvari zaboravljamo. Sa jedne strane, Golgota na Krfu, a sa druge moranje da se nastavi život pod okupacijom. Kontrasti srpske istorije koje bih voleo da vidim. U međuratnom periodu ima mnogo događaja gde bih voleo da mogu da budem, kao i tokom Drugog svetskog rata. 🪖
Foto: Instagram.com/Instagram
Nedavno si pokrenuo portal PolitKOM, kako si se odlučio na taj korak i kakvi sadržaji se tu mogu naći?
Portal PolitKOM je opet došao nekako svojim tokom. Kako sam napravio Priče do devedeset sekundi tokom 2025, krajem godine sam napravio i svoj lični profil, gde komentarišem aktuelna politička dešavanja, a pošto je to iziskivalo i pisanje nekih tekstova ✍️ shvatio sam da moram da napravim neki svoj blog da mi svi tekstovi budu na jednom mestu, a ne na mrežama. Tako je došlo do ideje to napravim i naslonim na već postojeće mreže. Prvobitna ideja 💡 bila je da na PolitKOM-u kačim samo svoje tekstove, ali što ne bi pisali i drugi ljudi koji imaju šta da kažu, tako da su se brzo počeli priključivati i ubuduće će sve više. PolitKOM je proizvod blokada koje imamo preko 18 meseci i želje da se ljudima 🗣️ objašnjavaju neki fenomeni koje su ovi protesti doneli, a to je pre svega njegova totalitarna priroda, kao i dehumanizujuće, autorasističke i diskriminišuće ideje, što je sve jedna antipolitika protiv koje moramo da se borimo. ☝️ Moram reći da za jedan tako mali i neredovan portal, čitanost i reakcije su odlične. Primetio sam i da neki analitičari pepričavaju ideje sa portala kada gostuju po televizijama. To mi je posebno drago, utičemo makar malo.
Koliko su filmovi, serije i društvene mreže promenili način na koji mladi doživljavaju istoriju i kulturu?
U vreme kada sam ja bio gimnazijalac i student, tematika naših filmova i serija je pratila ideje političke nomenklature, a pošto je ona bila u mnogo čemu, uslovno rečeno, idejni naslednik određenih struja komunizma, tada je i tematika filmova i serija bila uklopljena u taj narativ. Na primer, sećam se da je jednom prilikom, u jednoj emisiji, Tanja Vojtehovski izjavila da njene priče o herojstvu naših boraca tokom odbrambeno-otadžbinskih ratova devedesetih nije mogla da radi i da je to došlo sa vrha kao naredba. Od 2012. to se dosta promenilo i pored toga što nam kulturu po dubini drži ona elita koju kolokvijalno zovemo drugosrbijanskom, ali to je sprečavalo nove vlasti da se prvi put pojave filmovi i serije o ključnim elementima kulture sećanja koji objašnjavaju i tragične događaje protiv srpskog naroda. To je i dovelo do uticaja na mlade ljude, pa danas ima mnogo patriotski nastrojenih mladih ljudi koji se ne sećaju tog vremena. Što se tiče društvenih mreža, 📱 one imaju dobre i loše strane. Loše strane su da su u nekim elementima kancer jednog društva, jer danas svako može da napravi profil, sakupi hiljade pratilaca, i piše šta god mu padne na pamet koliko god to bilo glupo. Međutim, postoji i mnogo stranica lepog sadržaja, a mislim i da su Priče do devedeset sekundi takve, koje ljudi vole da prate. Na mrežama svaka dobra stvar i svaka glupost nađe svoju publiku.
Kako komentarišeš trenutno stanje u Srbiji i ko su srpski zli dusi?
Na početku romana „Zli dusi” Dostojevski citira jedan deo iz Jevanđelja po Mateju kako je Isus iz ljudi isterao zle duhove i uterao ih u svinje. ☝️ Ja mislim da se danas u Srbiji desio obrnut proces: da su se zli duhovi iz svinja vratili u jedan deo ljudi. „Zli dusi” su roman koji opisuje kako se radikalno-levičarske, dehumanizujuće i totalitarne ideje razvijaju u ljudima, posebno mladim ljudima, i do kakvih katastrofa dovode. ❗ Šatov je konkretna žrtva takvih ideja, a Šatov(ka) današnjih totalitarnih ideja u Srbiji je studentkinja Milica Živković, koja je poginula na Filozofskom fakultetu. 😱 Zvanično, još uvek skroz nepotvrđeno, ona je izvršila samoubistvo, ali su ove ideje dovele do toga. Mladi ljudi, kao što sam rekao gore, imaju energiju, strast, želju da ličnom voljom pomere svet, ali njima, kako to opisuju i antički pisci poput Aristotela, Cicerona, Platona, Plutarha... nedostaje praktične razboritosti za politiku i vođenje države, a ona se stiče godinama i iskustvom. ➡️ Najveći problem je što samoizabrana beogradska elita (građanistička, drugosrbijanska, slučajno srpska – kako god je zvali), koju sam pominjao gore, sa svojim antinarodnim stavovima ne može da dođe na vlast. Ona je po principima zapadnih marksista sprovela „dug marš kroz institucije” (Dučke) i u „ratu pozicija” (Gramši) po dubini zauzela poluge duboke srpske države u kulturi, medijima, obrazovanju – baš onako kako su to moderni zapadni marksisti objašnjavali, i zalagali se, u svojim teorijama jer je klasična levica kroz razvoj kapitalizma izgubila svoju ciljnu grupu – radničku klasu – njenim integrisanjem u postojeći prevlađujući sistem boljim platama i uslovima života. Oni se posle 70-ih okreću manjinskim grupama i, uz finansijski oslonac na globalističku levicu, u ratu pozicija zauzimaju institucije po dubini. Kod nas se taj proces dešava od 90-ih, a od dvehiljaditih dobija ubrzanje. Ta duboka srpska država čeka na koga da se nakači i na koju tragediju da se nakači kako bi se pobunila protiv sopstvene države. Oni ne mogu ekonomski da se bore sa Vučićem, on je preuzeo ideju progresa od levice i tako demistifikovao njihove teorije da politika desnog centra ne može da bude progresivna. Preuzeo je i brigu o radničkoj klasi; on je danas zaštitnik radničke klase, dok deklarativno leve NVO i stranke opozicije samo govore o brizi običnog čoveka, a u praksi naslanjaju svoju politiku na manjinske, LGBT i druge grupe (koje, naravno, treba da ostvare svoja prava), a gaje klasnu mržnju prema srpskom radniku i običnom srpskom seljaku. Ideja ćacizma je autorasistička, dehumanizujuća i diskriminišuća, koja oduzima ljudskost običnom čoveku koji glasa za Vučića i veruje mu. ➡️ Ova elita smatra da taj narod ne zaslužuje da dolazi u gradove (akademik Teodorović), da su za njih samo logori (Sloba Georgiev), oni se prepoznaju po obliku glave i crtama lica (Ana Mirković i Biljana Lukić) – frenološke/nacističke ideje... Ovo je samo par primera, ali cela ta elita tako gleda na sopstveni narod. Ovo je pobuna srednje malograđanske klase protiv sopstvenog naroda koja prema njemu gaji malograđanski provincijalizam. Zaboravio sam reći da je ovde došlo od borbe za pravdu do ideologizovanja pravde, a kada se taj proces desi ti svom pokretu daješ licencu na istinu, pravdu, ljudskost, vrednosti. To je prvi korak u totalitarnost i zato ove antiljudske ideje, sa ovim blokadama, nisu iznenađenje. One su prirodan proces. Jedina zaštita od ovog totalitarnog ludila i ideja „zlih duha”, ideja mržnje prema običnom Srbinu – jeste predsednik Vučić. On je brana koja stoji čvrsto i ne dozvoljava im da sve ovo sprovedu u praksu – revolucionarnu giljotinu. Njihova pobeda na izborima dovela bi do političkih i ekonomskih kriza, raspada države, i pitanje je kada bismo se iz toga izvukli. Zato je predsednik Vučić glavna meta svih dehumanizacija i pretnji. Ali, pobediće ih on opet ubedljivo i završićemo sa ovim ludilom. Narod je uz Vučića i više ovo ne može da trpi.
Koji istorijski roman bi, po tvom mišljenju, svaki mladi čovek morao da pročita i zašto?
Od ➡️ istorijskih romana „Seobe”, koji opisuje mnoge zablude Srba. Zatim, „Travnička hronika”, isto roman koji opisuje naše podneblje kroz istoriju i naše ponašanje u različitim situacijama. „Zlatno runo” Pekića je već kultno, dosta teško za čitanje i potrebno je poznavanje mnogih stvari, ali veoma korisno za kasnije godine. ➡️ A sada malo drugačije: preporučio bih „Zle duhe” i „Zločin i kaznu”. To su dva romana koja opisuju svest mnogih ljudi danas u Srbiji. Od revolucionarnih, levih ideja do napoleonovštine, kojoj je dozvoljeno da ubije babu. (Imamo danas aktuelnu situaciju oko želje mnogih u Srbiji da umru penzioneri – oni su naši moderni Raskoljnikovi koji nemaju hrabrosti da uzmu sekiru u ruke, nego čekaju da biologija to umesto njih odradi). ➡️ Preporučio bih čitanje Cicerona, posebno njegov tekst „O starosti”, gde objašnjava da su sve temelje propalih država uništili mladi „lakomisleni mladići”, a obnovili stari. Ovo nije kritika mladih, ovo je želja da shvate da nemaju praktičnu razboritost još uvek za vođenje države i razumevanje kompleksnosti srpske situacije, a o tome mogu čitati kod Aristotela u „Nikomanovoj etici” i „Politici”. Tu su i dela Platona, Plutarha, Ksenofonta, Seneke... ➡️ Treba čitati dela Turgenjeva gde objašnjava nihilizam. Delo Slobodana Selenića „Očevi i oci”, u kojem objašnjava kako revolucionarno doba jede mlade ljude, a to je dao opis događaja u vreme posle Drugog svetskog rata u Jugoslaviji. Sva dela Pekića u kojima kritikuje totalitarne ideje, a posebno, na primer, „Godine koje su pojeli skakavci”. Mnogo je knjiga velikih autora koji mogu mladom čoveku da pomognu danas da zna šta je ispravno, a šta nije. Problem kod mladog čoveka jeste da je želja za buntom često jača od racija, i to je normalno, to treba razumeti, pa se neke racionalne ideje ne mogu odmah usidriti. Međutim, vreme i iskustvo učine svoje, pa mnogi mladi ljudi u kasnijim godinama života shvate svoje mladalačke zablude. To je normalno. 🤗
Da možeš da odigraš jednu ulogu iz bilo koje drame, koju bi izabrao i zašto?
„Profesionalac” Dušana Kovačevića. ☝🏻 Tu je prikazan tužan život jednog činovnika koji u vremenima bura i oluja obavlja svoj posao i na kraju, po mome mišljenju, ostaje pregažen istorijom. Simbolično, po mome mišljenju, sve ono što je radio značajnije je drugom nego njemu. Ako bih stavljao u današnji kontekst Srbije, a internacionalizovao izbor, rekao bih „Bura” od Šekspira. Oni koji su čitali mogu da pogode zašto, a oni koji nisu neka pročitaju. Suština je u osveti, oproštaju i pomirenju, a to je Srbiji danas veoma potrebno. Živećemo i dalje jedni pored drugih, koliko god se to nekome sviđalo ili ne.
Šta radije biraš: obilazak srpskih manastira ili odlazak na more?
Sve ima svoju draž. Na more idem kada baš hoću da se opustim i odmorim. Dakle, totalna ležernost i bleja što se kaže. Manastire i generalno Srbiju volim da obilazim i mimo odmora. Mogu odlučiti jedan vikend da odem u neki deo Srbije i obiđem neke znamenitosti. Nedavno sam obilazio istočnu Srbiju i tamo ima prelepih manastira. Svakome bih preporučio manastir Koroglaš zbog velike nekropole od preko 150 grobova naše vlastele od 12. do 15. veka i narodnog predanja da je tu sahranjen Marko Kraljević. Obavezno i crkva u Donjoj Kamenici iz 13. veka, koju zovu „srpski Notr Dam”. Predivna crkva. Generalno, obilazite crkve i manastire po Srbiji, to je najlepše. More će uvek doći kada čovek želi da se odmori od svega.
Da možeš da porazgovaraš sa bilo kojom istorijskom ličnošću, ko bi to bio i šta bi je pitao?
Mogu tri ličnosti? ➡️ Miloša Obrenovića – kako se osećao nakon što je ubio Karađorđa i šta je bio konkretan povod za to, da mi on kaže. ➡️ Kralja Aleksandra – zašto je stvorio Jugoslaviju, ne kritički, nego da od njega razumem šta se to desilo da ne stvorimo srpsku državu kao pobednici Prvog svetskog rata. Da razumem njegove razloge, možda i zablude. ➡️ I treći bi bio Slobodan Milošević. Za njega bih ima mnogo više pitanja.
Foto: Instagram.com/Instagram
Kakve ciljeve postavljaš sebi u narednih nekoliko godina?
Radi u tišini, neka rezultati odjekuju – kaže jedna izreka 😉 tako da ne bih sve otkrivao. Na privatnom planu mnogo stvari: i emotivnih i ličnih i poslovnih, kako god da ih nazovemo. Čovek treba biti srećan i ispunjen emotivno i lično, da prvo uredi svoje lično dvorište, da bi mogao racionalno i na dobrim temeljima da radi i nešto javno, a što se tiče javnog rada, ako mislimo na planove u politici, mislim da će u narednom periodu biti raznih iznenađenja. 🤩 Mnogo toga što sam do sada radio nisam planirao – dok mi planiramo, bog se smeje – ali bujica okolnosti i rada na svojim planovima, kada se te dve stvari spoje, ako ste pametni, uvek dovede do nekog rezultata kojim ste zadovoljni i tako nizom malih koraka dolazite do koliko-toliko, u ovom ludom vremenu, sređenog života i ostvarivanja svojih planova. Uvek zahvalni i nikada dovoljno zadovoljni. Sreća nikada ne može biti dostignuta – ona je beskonačan niz stepenika koje svakodnevno preskačemo: niz momenata u beskonačnom hodu koji nas sve više grade. Nema čarobnog štapića da odjednom budemo srećni niti je sreća večna kada se dostigne. Zato treba raditi na sebi, gledati šta Bog radi i usklađivati svoje želje i planove sa njegovim – tada nema greške.
Poruka za čitaoce Red portala?
Pa čitaocima Red portala bih poručio da čitaju Red portal jer će imati uvek nešto zanimljivo da pročitaju. 🫵
Autor: Red portal
