Modni dizajn proces je koji zahteva kontinuitet, rad i istraživanje, kvalitetan rad gradi se postepeno, kroz iskustvo i kroz greške 🎀
Anja Strugar mlada je dizajnerka iz Crne Gore. Nakon studija modnog dizajna na Institutu Marangoni u Milanu, svoj rad usmerila je ka istraživanju odnosa između tradicije i savremenog modnog dizajna. U radu posebno je inspirišu tradicionalni zanati i ornamentika našeg prostora zlatni vez, filigranski nakit, čipka i različite tehnike ručnog rada koje imaju duboko ukorenjeno mesto u kulturnoj baštini Crne Gore, kao i citavog Balkana.🪭
U intervjuu za Red portal govorila je o životu u inostranstvu, izazovima savremene mode, o svojoj majci koja joj je inspiracija i podrška, ali i o budućnosti modne scene Balkana.
Ko je Anja Strugar iza dizajnerskog potpisa? ✒️
Iza mog dizajnerskog potpisa stoji osoba koja je pre svega posvećena radu, procesu i stalnom razvoju. U svakodnevnom životu sam neko ko ceni mir, fokus i kontinuitet. Ne pristupam stvarima impulsivno, već promišljeno, što se prirodno prenosi i na moj rad. Istovremeno smatram da sam radoznala i otvorena za učenje, što mi pomaže da se razvijam i lično i profesionalno. Kroz dizajn pokušavam da spojim to lično iskustvo sa širim kontekstom, identitetom, kulturom i nasleđem iz kojeg dolazim.
Studirala si na Institutu Marangoni u Milanu, koliko ti je to iskustvo oblikovalo pogled na modu i dizajn? 📚
Studije u Milanu su mi donele potpuno novu perspektivu. Boravak u jednom od svetskih modnih centara omogućio mi je da modu gledam ne samo kao iskazivanje svoje kreativnosti, već i kao sistem koji zahteva znanje, disciplinu, sposobnost analize i razumevanje, kako je nešto nastalo. Na Institutu Marangoni stekla sam tehničku osnovu, naučila sam da bolje prenesem ideju u nešto opipljivo i da bolje primetim kako drugi dizajneri komuniciraju sa publikom. Shvatila sam da nešto može biti kvalitetno i promišljeno, čak i ako nije u skladu sa mojim ličnim ukusom. Iskustvo rada u bekstejdžu Armanija, Moskina i Džil Sandera tokom Fashion Week-a dodatno mi je približilo kompleksnost modne industrije. Broj koraka, ljudi i odluka koji su potrebni da bi se jedna ideja realizovala.
Šta te je navelo da se nakon školovanja fokusiraš upravo na spoj tradicije i savremenog dizajna? 🤔
Taj fokus se razvio, kroz istraživanje tradicionalne nošnje i šire balkanske baštine. Tokom studija sam se detaljno bavila analizom tradicionalnog odevanja, njegovih dekorativnih elemenata, načina izrade i simbolike.
Posebno su me fascinirali filigranski detalji, vez i kompleksnost tehnika koje zahtevaju izuzetnu preciznost i vreme. Upravo kroz to istraživanje shvatila sam da tradicija nije nešto sto pripada prošlosti, već bogat izvor koji se može reinterpretirati. Spoj sa savremenim dizajnom postao je način da se ta priča prenese u današnji kontekst, da se nasleđe ne zadrži samo kao referenca, već da postane aktivan deo savremenog izraza.
Koliko je izazovno prevesti tradicionalne tehnike poput zlatnog veza ili filigrana u moderan modni izraz? 🧐
Upotreba tradicionalnih tehnika poput zlatnog veza ili filigrana u savremeni modni izraz predstavlja jedan od najkompleksnijih, ali i najosetljivijih procesa u mom radu. Te tehnike nisu samo vizuelni elementi, one nose sa sobom istoriju, simboliku i način razmišljanja koji je nastajao kroz generacije. Upravo zbog toga, pristup njima zahteva veliku odgovornost i razumevanje konteksta iz kojeg dolaze. Izazov nije samo tehničke prirode, iako je i taj aspekt veoma zahtevan. Zlatni vez i filigran podrazumijevaju izuzetnu preciznost, vreme i strpljenje, što je često u suprotnosti sa dinamikom savremene modne industrije koja teži brzini i količini. Međutim, za mene je upravo ta sporost ključ njihove vrednosti. Ona uvodi drugačiji ritam rada, gde se svaki detalj promišlja i gradi postepeno. Sa druge strane, postoji izazov pri razvoju koncepta, kako ove tehnike uklopiti u savremeni dizajn, a da ne izgube svoje značenje i ne postanu samo dekorativni element.
Foto: Anđela Đuretić/Ustupljena fotografija
Koliko je danas teško očuvati autentičnost u modi, a istovremeno biti komercijaln i relevantan? 👠
Moda je postala izuzetno brza, često vođena trendovima koji se smenjuju u vrlo kratkim intervalima, dok autentičnost zahteva vreme, kontinuitet i jasno definisan identitet. U takvom okruženju lako je izgubiti sopstveni pravac, jer postoji stalni pritisak da se odgovori na zahteve tržišta, da se prilagodi i ubrza proces stvaranja. Međutim, verujem da upravo u toj brzini dolazi do zasićenja. Za mene, autenticnost podrazumeva doslednost, ne samo u vizuelnom izrazu, već i u načinu razmišljanja i pristupu radu. Moj dizajn je usko povezan sa tradicijom, sa ručnim radom i tehnikama koje zahtevaju vreme, i upravo to određuje tempo mog stvaranja. Ne pokušavam da se prilagodim brzini industrije, već da pronađem način da unutar tog sistema ostanem verna sopstvenom procesu. Komercijalna relevantnost, s druge strane, ne mora nužno značiti kompromis. Ona može proizaći iz autentičnosti, ali zahteva strpljenje i postepeno građenje prepoznatljivosti. Kada rad ima jasnu ideju i identitet, publika to vremenom prepoznaje i razvija poverenje.
Koliko publika na Balkanu prepoznaje i ceni ovakav pristup dizajnu? 👘
S obzirom na to da sam tek na početku svog profesionalnog puta, još uvek sam u fazi gde postepeno gradim odnos sa publikom i razvijam prepoznatljivost svog rada. Ipak, ono što me posebno raduje jeste da sam do sada dobila mnogo pozitivnih komentara i komplimenata, što mi daje osećaj da ljudi prepoznaju iskrenost i ideju iza onoga što radim. Publika na Balkanu ima vrlo specifičan odnos prema tradiciji, ona je duboko ukorenjena u svakodnevnom životu, ali nisam prepoznala da je neko predstavlja u savremenom kontekstu. Upravo zato mislim da postoji veliki potencijal za ovakav pristup dizajnu, gde se tradicionalni elementi reinterpretiraju. Naravno, to je proces koji zahteva vreme.
Radiš i na heklanim torbama, kako je došlo do tog dela tvog dizajnerskog izraza? 👜
Rad na heklanim torbama za mene ima posebnu, ličnu vrednost, jer se direktno veže za moj početak i prve susrete sa ručnim radom. Heklanje je jedna od prvih tehnika koju sam naučila, i kroz vreme se prirodno vratila u moj rad, ali sada u savremenijem i promišljenijem kontekstu. Međutim, moram da naglasim da je u tom procesu veliku ulogu imala i moja majka. Ona ima posebno interesovanje i ljubav prema ručnim radovima, i veliki deo tih torbi nastajao je upravo iz njenih ideja. Ja sam možda davala neke indikacije i ideje kako bi nešto moglo biti bolje. Zbog toga smatram da je važno da je pomenem, jer je njen doprinos zaista značajan i predstavlja važan deo same ideje i realizacije torbi. Heklane torbe za mene nisu samo modni dodatak, već i rezultat jednog zajedničkog procesa koji nosi i emotivnu i estetsku vrednost.
Foto: Anđela Đuretić/Ustupljena fotografija
Možeš li nam otkriti više o kolekciji Cvjetanje nasljeđa, šta je bila početna ideja? 🌸
Bila sam inspirisana cvjetnim vezom i upravo tako sam počela da stvaram različite kombinacije boja i oblika kako bih shvatila sta zapravo može da funkcioniše najbolje i šta bi bilo interesantno. Uvek mi je zanimljiva čipka, slojevitost nakita i materijala, koji su mešani sa razlicitim bojama. U toku studija sam imala priliku da istražujem i u toku svog diplomskog rada i dosta toga je bilo što mi se dopadalo, ali zbog nedostatka vremena nisam mogla da se fokusiram više i da dam neki smisao određenim elemetima, Sada kada sam završila studije sam posvetila jako mnogo vremena oživljavajući upravo te elemente i pokazujući da ipak ima načina na koji mogu da budu prikazani i na jedan nov način. Naravno nisam prikazala sve u jednoj kolekciji, jer je to nemoguće, ali jedan manji segment svakako jesam obradila. Ime je prvobitno nastalo na engleskom kao ,Bloom of heritage i zvučalo mi je baš zanimljivo jer prikazuje upravo ono sto treba, jer sam krenula od elemenata koji su baš stari i koje smo preuzeli od svojih predaka, tako da bih rekla da je ovo način da se održi u životu ono što su i oni radili.
Kako vidiš budućnost modne scene na Balkanu i da li planiraš internacionalno širenje brenda i na koja tržišta ciljaš? 🌍
Moje ciljano tržište svakako jeste Evropa, pre svega, jer sam ovde studirala i trenutno radim, pa mi je to prirodno okruženje u kojem razvijam svoj brend. Evropska modna scena je otvorena za različite pristupe i senzibilitete, što daje prostor za dizajn koji ima jasnu ideju i identitet. Međutim, jednako mi je važno da budem prisutna i na našem prostoru. Smatram da je važno da ljudi ovde prepoznaju i upoznaju se sa ovakvim pristupom modi, jer se radi o nečemu što ima kvalitet, ali i snažnu vezu sa našim naseđem i identitetom. U tom smislu, moj cilj nije samo internacionalno pozicioniranje brenda, već i stvaranje mosta između lokalnog i globalnog da ono što dolazi iz našeg kulturnog konteksta dobije vidljivost i vrednost i kod nas i van regiona.
Šta bi savetovala mladima koji žele da se bave modnim dizajnom? 🤩
Savetovala bih im pre svega da budu strpljivi i da sebi daju vreme da se razvijaju, jer je modni dizajn proces koji zahteva kontinuitet, rad i istraživanje. Često postoji očekivanje da rezultati moraju doći brzo, ali mislim da je važno razumeti da se kvalitetan rad gradi postepeno, kroz iskustvo i kroz greške koje su sastavni deo tog procesa. Takođe, važno je razvijati ne samo tehničke veštine, već i šire interesovanje za umetnost, kulturu, istoriju i svet oko sebe. Moda nije izolovana, tako da je neophodno shvatiti odakle nešto potiče i iz koje discipline. Posebno bih naglasila važnost stvaranja sopstvene estetike. U vremenu kada je sve lako dostupno i kada postoji veliki uticaj društvenih mreža, lako je upasti u zamku poređenja i kopiranja.
Foto: Anđela Đuretić/Ustupljena fotografija
Kada nisi u ateljeu, kako najradije provodiš slobodno vreme? ✒️
Slobodno vreme za mene ima veliku važnost, jer je to prostor u kojem se na neki način vraćam sebi i pravim distancu od svakodnevnog rada. Iako moj rad zahteva konstantnu kreativnu uključenost, mislim da je jednako važno imati trenutke u kojima se ne stvara aktivno, već se posmatra i upija. Najčešće to vreme provodim u mirnijem ritmu, kroz čitanje, boravak u prirodi ili jednostavno kroz tišinu koja mi omogućava da se resetujem. Upravo nakon toga često dolaze ideje, spontano i bez pritiska, što mi je veoma važno za kreativni proces. Na neki način, to vreme van rada nije odvojeno od kreativnosti, već je njen neizostavni deo, jer omogućava da se ideje razvijaju prirodno i bez forsiranja.
Koliko ti je život u inostranstvu promenio pogled na sebe i svoje korene? 🤔
Život u inostranstvu mi u velikoj meri odgovara, upravo zato što mi daje mogućnost da se susretnem sa različitim kulturama. Boravak u takvom okruženju je za mene izuzetno inspirativan, jer omogućava širu perspektivu i konstantno učenje, kako na profesionalnom, tako i na ličnom nivou. Upoređivanje različitih tradicija, motiva i načina izrade pomaže mi da bolje razumem i vrednujem ono što dolazi iz našeg prostora. Na taj način, moj rad dobija dodatno značenje. Mislim da upravo ta razmena i otvorenost prema različitim uticajima doprinosi razvoju savremenog dizajna. Ona mi omogućava da pronađem nove načine interpretacije naših tradicionalnih motiva, ali i da ih postavim u širi, međunarodni kontekst. U tom smislu, život u inostranstvu je važan deo mog kreativnog procesa, jer mi pomaže da jasnije sagledam i sebe i ono odakle dolazim.
Foto: Anđela Đuretić/Ustupljena fotografija
Koji je najbolji savet koji si dobila i da li ga i danas pratiš? 🧐
Najbolji savet koji sam dobila je bio od same sebe, a to je da nikad ne treba odustati i uvek nastaviti sa učenjem.
U današnjem svetu u kojem je sve brzo, od mode, pa do samog života, u čemu pronalaziš načine da usporiš? ⏲️
Usporavanje za mene dolazi prirodno kroz sam proces rada. Tehnike i pristup koji koristim zahtevaju vreme, pažnju i prisutnost i na neki način me već sam rad usmerava ka sporijem ritmu. Rad sa detaljima, ručnim tehnikama i slojevitim konstrukcijama ne dozvoljava brzinu, on traži fokus i strpljenje.
Pored toga, trudim se da svesno pravim prostor za tišinu i distancu od konstantne brze svakodnevice. To su trenuci kada ne stvaram aktivno, ali kada se ideje zapravo formiraju. Mislim da je taj balans između rada i odmora veoma važan, jer omogućava jasniji pogled i veću kreativnu slobodu.
I za kraj, tvoja poruka za čitaoce Red portala? ☺
Poručila bih da veruju svom senzibilitetu i onome što ih istinski pokreće. U vremenu u kojem je sve brzo i često usmereno ka prilagođavanju, mislim da je najvažnije sačuvati autentičnost i biti dosledan sebi. Svako od nas nosi određeni identitet, iskustvo i priču i upravo u tome leži najveća vrednost. Bilo da je reč o kreativnom radu ili svakodnevnom životu, važno je negovati ono što nas čini drugačijima i ne pokušavati da se uklopimo po svaku cenu.
Verujem da se kroz iskrenu zainteresovanost može stvoriti nešto što ima trajnu vrednost, bilo da je to u modi ili u bilo kojoj drugoj oblasti.
IZVOR: IG / @anja.strugarr
IZVOR: IG / @bystrugar
Autor: redportal.rs
