Trenutak kada znate da ste nekome poboljšali kvalitet života i vidite sreću na njihovom licu je neprocenjiv 🤩
Hirurzi su posebna vrsta lekara – ljudi koji svakodnevno donose odluke na ivici života i smrti, s preciznošću i koncentracijom kakva se retko sreće. Oni ne samo da leče, već i popravljaju, rekonstruišu, i daju drugu šansu životu. Iza svake uspešne operacije stoje godine obuke, bezbroj sati provedenih u operacionoj sali, ali i neizmerna emocionalna snaga potrebna da se suoče s najtežim ljudskim tragedijama. Ovaj intervju sa hirurgom, koji je iz profesionalnih razloga ostao anoniman, pruža uvid u njegovu svakodnevicu, njegove motivacije, poteškoće s kojima se suočava, ali i trenutke kada se sav trud isplati.
Šta te je motivisalo da postaneš hirurg? 🧠
Osnov motivacije bio je trojak: ljubav prema medicini, opčinjenost ljudskim telom i principima njegovog rada, i želja da pomognem ljudima. Ako na to dodamo afinitet prema manuelnom radu, gde je monotonija minimalna, hirurgija mi se činila kao savršen izbor. 🩺
Kako su izgledali tvoji prvi koraci u hirurgiji? Da li je bilo trenutaka kada si sumnjao u svoju sposobnost kao hirurga? 🤔
Nije bilo lako. Sama hirurška tehnika nije nešto sa čim se studenti medicine svakodnevno susreću, tako da u pogledu praktičnog hirurškog rada, malo ko ima iskustva po diplomiranju. Ipak, smatram da sam imao veliku sreću da radim na mestu gde je kolektiv dobronameran i nesebičan u pogledu podučavanja i prenošenja znanja i veština. U svoje sposobnosti sumnjam i danas, i nadam se da ta sumnja nikada neće prestati, jer ako stane, s njom staje i želja i mogućnost za daljim učenjem i usavršavanjem, i tada ste kao lekar izgubili jednu veliku bitku. ⚕️
Kako izleda prosečan dan jednog hirurga? 🧐
Kao specijalizant hirurgije, odnosno jedan od mlađih u svom kolektivu, obaveza mi je da na posao dođem oko sat vremena pre početka jutarnje vizite, najčešće u 6 ujutru. Dalje sledi obilazak pacijenata, s posebnim osvrtom na pacijente operisane prethodnog dana, ordiniranje i dogovor s medicinskim sestrama i tehničarima oko terapije, kao i pisanje otpusnih listi za pacijente kojima je otpust tog dana planiran. Nakon vizite i jutarnjeg sastanka, dan može preuzeti više pravaca: od odlaska u operacionu salu gde operišem ili, češće, asistiram kolegama specijalistima u toku operacija planiranih za taj dan, preko sprovođenja invazivnih dijagnostičkih procedura ili manjih hirurških intervencija u dnevnoj bolnici, do pregleda pacijenata u ambulantno-polikliničkoj službi naše klinike.😵
Da li postoje određene stvari koje radiš pred operaciju kako bi se pripremio ili možda imaš neke male rituale? 😎
Samo rituale koje imaju neku praktičnu svrhu. Zadajem sebi kao obavezu da u salu nikada ne uđem praznog stomaka, jer nekoliko puta kada sam to uradio, nisam se lepo proveo. Tu je i dodatno ‘prečešljavanje’ dokumentacije pacijenta na čijoj operaciji radim i razgovor s kolegama anesteziolozima, kako bi se otklonile šanse za pojavu propusta. Poželjno je, takođe, biranje dobre radio-stanice ili plejliste, kako bi uz sjajnu muziku bila pozitivna atmosfera među članovima tima. 🎵
Kako se nosiš sa stresom i pritiskom koji dolazi s odgovornošću da donosiš brze odluke u operacionoj sali? 😵
Na hirurgiju često gledam kao na skup velikog broja manjih ili većih odluka, od kojih svaka može diktirati kvalitet života pacijenta u narednim danima, mesecima, pa nekada i decenijama. Najvažnije je donositi odluke hladne glave, bez panike, koliko god one hitne bile. Nikad ne treba oklevati u traženju saveta od kolega, naročito iskusnijih - sujeti nije mesto u medicini. 😎
Da li si ikada doživeo trenutak kada si razmišljao o promeni profesije ili odlasku iz zemlje? 😩
U situacijama kada dođe do akumulacije stresa koji ovaj posao nosi sa sobom, verujem da svako poželi da se bavi nekom manje odgovornom profesijom. Kad se glava ohladi, shvatim da bi me malo šta ispunilo kao ovaj posao i zahvalan sam na njemu. O inostranstvu sam razmišljao kao student, ali od trenutka kada sam se zaposlio, uvideo sam prednosti ostajanja u zemlji i lepote lečenja sopstvenog naroda. 🔴🔵⚪
Možeš li podeliti jedan trenutak iz svoje karijere koji ti je bio posebno drag ili nezaboravan, možda neki uspešno izveden zahvat? 😎
Verujem da ću uvek pamtiti svoju prvu operaciju, kao i tremu i osećaj džinovske odgovornosti koji su išli uz nju. 🥇
Pored toga, padaju mi na pamet situacije kada mentalno pripremimo pacijente da možda neće doći do potpunog izlečenja, a onda nas odmah sutradan laboratorijski rezultati skroz opovrgnu i pokažu da je zahvat bio uspešan. Taj osećaj da je rezultat lečenja bio daleko uspešniji od onog koji ste očekivali i na koji ste bili spremni je neprocenjiv! 😌
Šta te najviše ispunjava u hirurgiji? Da li postoji neki aspekt ove grane medicine koji ti posebno znači? ❤️
Efekat uspešnog hirurškog lečenja je skoro momentalno uočljiv, gotovo opipljiv. Takva vrsta lečenja, gde se uzrok bolesti može otkloniti, održava motivaciju za dalji rad visokom. Mnoge druge grane medicine se često oslanjaju na dugogodišnju primenu lekova i/ili saradnju pacijenata koji treba aktivno da učestvuju u svom lečenju kako bi se sprečilo dalje napredovanje bolesti, jer je uzrok mnogih hroničnih bolesti, nažalost, nemoguće iskoreniti. 🤓
Kako balansiraš profesionalni odnos s pacijentima i ličnu empatiju, posebno kada su u pitanju teške operacije? 🤔
Ophodim se prema pacijentima sa poštovanjem i umerenom distancom, ali uvek u glavi kljuca pitanje: „Šta da je to moj član porodice?“ Stoga se često malo i našalimo i povedemo razgovor o nekim intimnijim temama. Nekako je prirodnije, a pacijentima svakako prija da u nepoznatom okruženju, kada im predstoji teška operacija, skrenu misli na nešto pozitivnije. 🙏🏻
Stvari vezane za njihovu bolest objašnjavam im bez previše okolišanja i prostim jezikom, jer svako zaslužuje da zna i razume od čega se leči. Kažu: „Nemoj se vezivati“, ali ne vidim kako je to moguće, niti zašto bih uopšte pokušavao da pobegnem od empatije. Baš ona je pokretačka sila da damo sve od sebe da svakom pacijentu bude što bolje. 🏥
Da li imaš neko iskustvo s pacijentom koje te je posebno dirnulo, možda neki slučaj koji te je naučio važnoj lekciji? 🤓
Kao student prve godine Medicinskog fakulteta, posećivao sam jednu kliniku zbog nastave iz određenog predmeta. Kad god se nastava održavala na klinici, od nas se očekivalo da nosimo uniforme sa belim mantilom. Žurio sam da uđem u lift kako ne bih zakasnio na vežbe, i u tom trenutku sam opazio jednu stariju ženu na štakama kako se trudi da požuri ka liftu. Sačekao sam je, pridržao i pomogao joj da uđe, a zatim i da izađe na odgovarajućem spratu i dođe do sobe koju je tražila, uz rizik da ću zakasniti na vežbe. ⏰
Tada nisam bio ni blizu zvanja lekara, medicinski nisam znao nikome da pomognem. Ona je zbog uniforme i mantila mislila da sam lekar, pa je počela da mi se zahvaljuje i da me hvali kako sam ljubazan i saosećajan prema pacijentima, samo zato što sam izdvojio koji minut svog vremena. Zahvalnost u njenom glasu i očima nikad neću zaboraviti, jer sam tada, u naizgled banalnoj situaciji, shvatio da su u radu jednog lekara ljubaznost i saosećanje podjednako bitni kao i određivanje adekvatne terapije ili čak i uspešno izvršavanje hirurških zahvata. 👨🏻⚕️
Poznato je da pacijenti vole da donesu neki mali poklon doktorima kao znak zahvalnosti. Šta ti je nešto najdraže ili najoriginalnije što si dobio? 😂
Prvo mesto dele ručno naslikana sova i OGROMAN komad domaće pršute. 🦉🐄🥩
Kad već pričamo o poklonima... Svi znamo da pacijenti najčešće doktorima donesu neko alkoholno piće. Duel: domaća rakija ili viski? 🤪
Kad ti pacijent posveti flašu svoje domaće rakije, za koju zna da je dobra jer ju je sam ispekao, i najstariji viski bledi u poređenju. #rakija 🥃
Šta bi savetovao mladim ljudima koji žele da postanu hirurzi ili lekari generalno? 🤗
Budite baš sigurni da želite ovim da se bavite. Fakultet je težak, posao teži. Ako vam je motiv status i novac, nećete pronaći sreću u medicini, barem ne konvencionalnoj (rad u domu zdravlja, kliničko-bolničkom centru itd). Hirurgija zahteva žrtvovanje, jer nećete svaku noć provesti kod kuće. Neretko je potrebno da budete dostupni pacijentima i drugim kolegama u bilo koje doba dana ili noći. 🛌🏻
Trenutak kada znate da ste nekome poboljšali kvalitet života i vidite sreću na njihovom licu je neprocenjiv. Naoružajte se motivacijom i samo napred. 💪🏻
Kako vidiš svoj profesionalni put u narednih deset godina? Da li imaš neke specifične ciljeve ili ambicije koje želiš da ostvariš u karijeri? 💪
Za početak, sticanje zvanja specijaliste i završetak doktorske disertacije. Nadalje, da se ni za 10 godina ne osećam kao licemer kada budem čitao ovaj intervju. 😅
Za kraj, šta bi poručio čitaocima Red Portala? 🧐
Poražavajuće veliki broj ozbiljnih bolesti ne daje nikakve simptome dok ne bude već kasno. Molim vas da obavite osnovne preventivne preglede koji se lako mogu uraditi (merenje krvnog pritiska, EKG, šećer u krvi, pregled kod ginekologa, ultrazvuk abdomena, dojki i štitaste žlezde), bez obzira što smatrate da ste mladi ili zbog svakodnevice smatrate da nemate vremena za to. Vreme koje se kasnije izgubi je mnogo veće. 👨🏻⚕️
Autor: Redportal.rs
