Vojaž: Mafija pretila mojim roditeljima 😣
Majka jednog od najpopularnijih mladih repera Mihajla Veruovića Vojaža, Žana, sada je prvi put progovorila o danima neposredno pre, ali i tokom atentata na tadašnjeg premijera Srbije, dr Zorana Đinđića, kada je ranjen i njen suprug Milan, koji je bio njegovo obezbeđenje, prenosi Telegraf. 🧐
Atentat na Đinđića, izvršen je 12. marta 2003. godine, ispred zgrade Vlade Republike Srbije. 😣
Vojažova majka je otkrila koliko je zapravo sve to bilo teško. 😭
To su bol i borba. Bol za onim što smo izgubili, a borba da preživimo. Taj događaj je bio neverovatan. Nekoliko dana pre samog atentata ja sam osećala strašne nemire. Tog jutra sam, kao i svakog jutra, otišla na posao, tada sam radila na odeljenju za elektrofiziologiju. On ulazi i kaže meni: "Žana, bio je atentat na premijera." U tom trenutku imam 29 godina, koliko je imala moja majka kada je ostala udovica... i bio je rasporen kao životinja i tada se javlja prva sumnja da je nešto moglo da se desi... nakon ranjavanja i onda je tu nastao haos. Dan posle toga pronađeni su dokazi da su u klompama imali određene kartice koje su koristili za marifetluke.
Rekla je Žana za podkast Poster. 👆🏼
IZVOR: IG / poster_podcast
Vojažov otac Milan je tog dana bio na dužnosti, zbog čega je bio ranjen. 😓
Mladi reper je u više navrata istakao da mu detinjstvo uopšte nije bilo lako 👇🏼:
Nakon Zoranovog ubistva mafija je pretila mojim roditeljima, čak su i mom bratu i meni životi bili ugroženi. Majka i otac su se plašili za našu bezbednost i zbog toga su odlučili da se odselimo iz Srbije. Otišli smo u Strazbur u Francusku. Imao sam godinu ipo dana, a brat nepune 3. Roditeljima je bilo mnogo teško. Trpeli su veliki pritisak i dugo su živeli u paranoji šta će i kako dalje. Postoji tu mnogo stvari koje ja još uvek ne znam, zbog toga ne mogu u potpunosti da se otvorim na ovu temu, ali znam da nije bilo nimalo bezazleno.
Rekao je Vojaž svojevremeno za medije, pa dodao 👇🏼:
Bili su svesni da jedino njih imamo na ovom svetu. Zbog cele situacije brat i ja sve do polaska u osnovnu školu nismo mogli da imamo mnogo drugara i da se socijalizujemo, već smo uglavnom bili okrenuti porodici. Zato su se roditelji potrudili da nam pruže sigurnost kod kuće, jer da smo izgubili poverenje u njih, izgubili bismo sve.
Autor: telegraf.rs
