Praznici se često predstavljaju kao vreme sreće, zajedništva i odmora. Ipak, za mnoge ljude oni donose osećaj praznine, tuge ili pojačane nervoze. Taj fenomen se najčešće naziva praznična depresija i nije ni redak ni neobičan.
Jedan od glavnih razloga leži u pritisku očekivanja. Mediji, reklame i društvene mreže stvaraju sliku savršenih praznika – srećne porodice, pune trpeze i neprekidnog osmeha. Kada se sopstvena realnost ne uklopi u taj okvir, javlja se osećaj neuspeha ili izolacije 😕.
Drugi čest uzrok je usamljenost. Tokom praznika ona postaje vidljivija, jer se naglašava potreba za bliskošću i druženjem. Ljudi koji su sami, u konfliktnim odnosima ili daleko od porodice to mogu doživeti kao dodatni teret.
Tu je i zamor kraja godine. Sabiranje rezultata, finansijski troškovi i razmišljanje o propuštenim prilikama mogu pojačati unutrašnju napetost. Umesto odmora, praznici tada postaju još jedna obaveza.
Praznična depresija se može prepoznati kroz pad energije, bezvoljnost, razdražljivost ili potrebu za povlačenjem. Važno je znati da ovakva osećanja nisu znak slabosti, već signal da su nam potrebni realniji zahtevi prema sebi i više razumevanja 🧠.
Prihvatanje da praznici ne moraju biti savršeni često je prvi korak ka lakšem prolasku kroz njih.
Foto: pexels.com/@cottonbro
Nikola JOKIĆ van terena oko MESEC DANA 🏀🤕
Danas počinje ZIMSKI RASPUST i traje do 19. JANUARA 📖
Autor: redportal.rs
