Beograđanka tvrdi kako dete živi 300 metara od nje, ali da ne može da je vidi 😞
Ćerka mi je oduzeta prevarom pre 4 godine i od tada vodim borbu da je vratim, dok gledam kako se udaljava od mene iako živimo na 300 metara jedna od druge.
Tvrdi za Blic majka Sandra V. iz Rakovice. Kako kaže, želela je da sve iznese javno kako bi, ako ne sebi, pomogla nekome drugom sopstvenim primerom i iskustvom.
Sandra danas ima 13-godišnju ćerku koja ne živi sa njom, jer je pre 4 godine dodeljena ocu na staranje, a prema tvrdnjama naše sagovornice, realni razlozi za to ne postoje. 😞
Sve je počelo u vreme korone kada je naša ćerka imala 9 i po godina. Suprug mi je saopštio da želi razvod i naši razgovori su se svodili samo na tu temu. Ubrzo sam saznala da je započeo emotivnu vezu sa mojom prijateljicom, osobom koju sam upoznala u vreme kada smo obe rodile ćerke i postale smo bliske do te mere da je prilikom njenog razvoda 2 meseca sa detetom živela kod nas u stanu, a naša deca se intenzivno družila.
Tvrdi Sandra. 👆🏼
Svađu koja je eskalirala, suprug je iskoristio da dete odvede sa sobom, tvrdi ova majka, dodajući da tada nije shvatala da će okolnosti koje se događaju dovesti do toga da dete na staranje pripadne ocu.
Dva dana druženja pretvorilo se u godine 😮
Sve ovo iznosim sa vremenske distance koja mi tek sada dozvoljava da uvidim kako se sve odvijalo na štetu mene i mog deteta. Bivši suprug je nakon te jedne svađe odveo dete upravo kod svoje ljubavnice i njene ćerke, pod izgovorom da je vodi "na druženje". Ubrzo zatim, bez moje saglasnosti, sa detetom je prešao na Vračar, u stan svog strica. Time je i papirološki, administrativno podelio problem na 2 centra za socijalni rad - Rakovicu i Vračar i postigao da moja obraćanja institucijama ostanu bez odgovora. Kada je to uspeo, vratio se u Rakovicu.
Objašnjava Sandra. 👆🏼
Kako tvrdi, u isto vreme suočila se sa finansijskim i psihološkim maltretiranjem. 😬
Nas dvoje smo u bračnoj zajednici osnovali zajedničku firmu u kojoj sam ja bila direktor. Bez mog znanja uspeo je da proda 50% firme i nagomila neverovatne dugove koji su me primorali da tom fiktivnom novom vlasniku prodam i svoj deo. Kažem fiktivnom, jer je nakon toga firma ponovo na mog bivšeg supruga, dok sam ja usred borbe za starateljstvo bila primorana da tražim novi posao.
Priča ova Beograđanka. 🧐
Na sve to dodaje da je suočena sa optužbama da je alkoholičarka i nasilnica, dok joj se svako viđanje sa ćerkom maksimalno otežavalo.
Otuđenje od deteta
Pored svega što se dešavalo u procesu tužbi i protivtužbi, rastrzanosti između nadležnih centara za socijalni rad, sagovornica Blica navodi da je najveći problem što je svako njeno viđanje sa ćerkom bilo maksimalno otežano.
Iz mišljenja Centra za socijalni rad Rakovica jasno se vidi da smo kao roditelji oboje podobni za vršenje roditeljskog prava, ali da dete zbog slobodnijeg ophođenja, odnosno popustljivosti oca i manje autoritetnog stava po pitanju škole i obaveza "naginje" tome da živi sa njim. Pritom je svaki pokušaj da sa ćerkom provodim kvalitetno vreme opstruisan na najrazličitije načine. Sada smo došli u situaciju da na zajedničkim savetovalištima kod psihologa dete izjavi da se ne seća svog života pre 10. godine.
Tvrdi Sandra. 👆🏼
Dokumentaciju u kojoj se izlaže mišljenje Centra za socijalni rad možete pogledati OVDE.
Autor: blic.rs
