Godinama je živela izolovana od sveta. Nije išla u školu, nije se igrala sa drugom decom, nije normalno razgovarala sa odraslima i gotovo da nije imala priliku da upozna ono što većina ljudi podrazumeva pod - detinjstvom, piše Telegraf.rs.
Umesto toga, najveći deo prvih 13 godina života provela je zatvorena u maloj sobi u porodičnoj kući u Kaliforniji. I to odlukom oca.
Poznata pod pseudonimom Džini
Kada je konačno pronađena 1970. godine, izgledala je mnogo mlađe nego što je zaista bila. Imala je 13 godina, ali je delovala kao dete od šest ili sedam. Bila je izrazito mršava, pogrbljena i fizički oslabljena. Teško je hodala, gotovo da nije govorila i nije mogla normalno da ispruži ruke i noge.😞
Slučaj ove devojčice, poznate pod pseudonimom Džini (Genie), postaće jedan od najpoznatijih i najpotresnijih primera ekstremne izolacije deteta u istoriji američke psihologije.
Istovremeno, otvorio je pitanja o razvoju mozga, jezika i sposobnosti čoveka da uči i komunicira pošto propusti ključne faze detinjstva.
Džini je, prema dostupnim izvorima, bila zatvarana i pre prvog rođendana, prenosi LadBible.😯
Njen otac, Klark Vajli, držao ju je izolovanu od spoljnog sveta. Kada nije bila vezana za nošu, devojčica je ležala vezana u svom krevecu.
Prema sačuvanim svedočenjima, otac joj nije dozvoljavao da pravi buku, a kažnjavao ju je kada bi plakala.
Njena soba je bila mračna i gotovo bez predmeta koji bi detetu pružili bilo kakvu mentalnu ili emocionalnu stimulaciju. Nije imala normalan kontakt s ljudima. Nije imala priliku da uči kroz razgovor, igru ili svakodnevne aktivnosti. Bila je teško neuhranjena i fizički zapuštena.
Njen otac, koji je odrastao u hraniteljskim porodicama, voleo je kontrolu, a mrzeo buku. Nakon smrti svoje majke, 1958. godine, njegovo ponašanje postalo je još nestabilnije, a prema kasnijim rekonstrukcijama slučaja bio je paranoičan i nasilan.
Autor: Telegraf.rs
