Jedan od najbizarnijih slučajeva u istoriji kriminala, koji je kasnije postao i inspiracija za poznatu psihološku teoriju, dogodio se 1995. godine u Sjedinjenim Američkim Državama.
Naime, Mekartur Viler iz Pitsburga opljačkao je dve banke usred dana, bez maske, bez ikakvog pokušaja da sakrije identitet, pa čak i uz osmeh upućen sigurnosnim kamerama. Ono što ovaj slučaj čini neverovatnim jeste razlog zbog kojeg je verovao da neće biti uhvaćen.
Pre pljački, Viler je na lice naneo limunov sok, uveren da će ga to učiniti "nevidljivim" za kamere. Njegova logika bila je zasnovana na činjenici da se limunov sok koristi kao nevidljivo mastilo na papiru, pa je zaključio da će isti princip važiti i za video-nadzor.
Naravno, kamere su ga bez problema snimile, a policija ga je identifikovala vrlo brzo nakon što su snimci emitovani u medijima. Uhapšen je svega nekoliko sati kasnije.
Kada su mu istražitelji pokazali snimke, Viler je, prema navodima, zbunjeno reagovao i izgovorio rečenicu koja je postala legendarna: "Ali stavio sam sok od limuna."
Iako na prvi pogled deluje kao anegdota iz rubrike "verovali ili ne", ovaj slučaj imao je i ozbiljniji uticaj. Upravo je on inspirisao psihologe sa Univerziteta Kornel, Davida Daninga i Džastina Krugera, da sprovedu istraživanje o tome kako ljudi procenjuju sopstvene sposobnosti.
Rezultat tog rada bio je čuveni Daning-Kruger efekat, kognitivna pristrasnost prema kojoj osobe sa nižim nivoom znanja ili veština često precenjuju sopstvene sposobnosti, dok oni kompetentniji neretko potcenjuju sebe.
Autor: Redportal.rs
