Snimljena DIVOVSKA MEDUZA sa jatom mladih riba: Na ovo se čekalo 50 godina 🪼

Snimljena fantomska meduza duga šest metara, ali nije bila sama

Naučnici su u dubinama Atlantskog okeana, nedaleko od obale Argentine, zabeležili neobičan prizor koji bi mogao da otkrije nove detalje o životu morskih organizama. Tokom istraživanja podvodnom ronilicom snimili su džinovsku fantomsku meduzu (Stygiomedusa gigantea) koju je pratilo jato mladih riba, skrivajući se ispod njenog klobuka i među dugim pipcima.

Iako su istraživači još pre više od 50 godina posumnjali da između ove meduze i pojedinih vrsta riba postoji posebna povezanost, sada su prvi put uspeli da je dokumentuju u dubokom okeanu, prenosi ScienceAlert.

Otkriće je zabeleženo tokom istraživačke ekspedicije u vodama Patagonije, kada je daljinski upravljana ronilica snimila ogromnu meduzu kako se polako kreće kroz morsku tamu. U njenoj neposrednoj blizini plivalo je 19 mladih riba vrste Centrolophus niger, koje su se zadržavale ispod klobuka i između velikih pipaka.

- Obe vrste su kosmopolitski stanovnici dubina o kojima se malo zna i koji se retko viđaju. Ovo je prvo dokumentovano opažanje njihove povezanosti u dubokom okeanu - naveo je istraživački tim koji predvodi morska ekološkinja Marija Emilija Bravo sa Univerziteta u Buenos Ajresu.

Džinovska fantomska meduza jedna je od najvećih meduza na svetu. Njen klobuk može da dostigne prečnik veći od jednog metra, dok četiri dugačka pipka, nalik trakama, mogu da narastu i do deset metara. Uprkos impresivnoj veličini, ova vrsta izuzetno se retko viđa jer uglavnom živi u teško dostupnim okeanskim dubinama.

Prvi primerak prikupljen je još 1899. godine, a od tada je širom sveta zabeleženo manje od 120 susreta sa ovom vrstom. Zbog toga svako novo posmatranje predstavlja dragocenu priliku da naučnici saznaju više o njenom ponašanju i ulozi u morskom ekosistemu.

Istraživanje je sprovedeno tokom ekspedicije koja je trajala od decembra 2025. do januara 2026. godine. Naučnici su sa istraživačkog broda „Falkor (too)“, koji pripada Institutu Šmit okean, koristili daljinski upravljanu ronilicu „SuBastian“ kako bi istražili dubokomorske ekosisteme duž argentinske obale.

Zahvaljujući savremenoj tehnologiji, istraživači su dobili do sada nezabeležen uvid u život na velikim dubinama, a tokom ekspedicije identifikovali su i 28 vrsta za koje se sumnja da su do sada bile nepoznate nauci.

Susret sa fantomskom meduzom dogodio se na dubini od približno 250 metara. Meduza, čija je ukupna dužina procenjena na oko šest metara, plutala je kroz polumrak, dok se oko nje kretalo jato malih, plavosivih riba.

Istraživači su primetili da se mlade ribe zadržavaju neposredno uz njene pipke, ali i da povremeno ulaze ispod klobuka. Pretpostavljaju da im ogromna meduza služi kao pokretno sklonište koje ih štiti od predatora.

Iako džinovske fantomske meduze nemaju snažan otrov, njihova veličina i dugački pipci mogli bi da predstavljaju ozbiljnu prepreku drugim morskim životinjama koje bi pokušale da napadnu ribe.

Međutim, zaštita možda nije jedina korist koju ribe imaju od ovakvog odnosa. Naučnici su snimili jednu ribu kako nešto uzima sa pipka meduze, ali nisu uspeli da utvrde da li je jela plen koji je meduza prethodno uhvatila, uklanjala parazite ili se hranila njenim tkivom.

Zbog toga još nije poznato da li obe vrste imaju korist od zajedničkog života ili ribe jednostavno koriste meduzu kao sklonište i mogući izvor hrane, bez ikakve koristi za nju.

Ovo nije prvi put da su naučnici primetili ribe u blizini džinovske fantomske meduze. Na severnoj hemisferi ranije su zabeležene odrasle jedinke vrste Thalassobathia pelagica koje su se skrivale uz ovu meduzu i hranile njenim parazitima.

Takođe, mlade ribe vrste Centrolophus niger već su viđene uz meduzu poznatu kao morska pluća (Rhizostoma pulmo) u plićim vodama Jadranskog mora. Ipak, njihova povezanost sa džinovskom fantomskom meduzom do sada nije bila direktno potvrđena u prirodnom staništu.

Prve pretpostavke o takvom odnosu pojavile su se još 1973. godine, kada su istraživači u severnom Atlantiku pronašli obe vrste zajedno u ribarskim mrežama. Međutim, tada nije bilo moguće utvrditi da li su se životinje zaista kretale zajedno ili su se slučajno našle na istom mestu.

Više od pola veka kasnije, snimak iz dubina kod Argentine pružio je prvi neposredan dokaz njihove povezanosti u dubokom okeanu. Naučnici smatraju da ovo otkriće pokazuje koliko odnosi između morskih vrsta mogu biti složeni i koliko mogu zavisiti od uslova u kojima žive.

- Ostaje nejasno pruža li ova zajednica ribama samo utočište ili uključuje i prehrambene koristi, ali ovakva opažanja pomažu u postavljanju novih hipoteza o skrivenom životu dubokomorskih vrsta - zaključili su istraživači.

Rezultati istraživanja objavljeni su u naučnom časopisu Ecology, a naučnici se nadaju da će buduća istraživanja pomoći da se bolje razume neobična povezanost ovih retko viđenih stanovnika okeanskih dubina.