Mozak osoba koje su gluve od ranog detinjstva prilagođava se tako što veću pažnju posvećuje perifernom vidu, pokazalo je novo istraživanje. Posebno je zanimljivo što se ova promena pojavljuje veoma rano u procesu obrade vizuelnih informacija, čak i pre nego što signali stignu do glavnog centra za vid u mozgu.
Reč je o primeru neuroplastičnosti, odnosno sposobnosti mozga da menja svoje neuronske veze i način funkcionisanja kao odgovor na iskustva i okolnosti.
Nova studija, u kojoj je korišćeno snimanje mozga, detaljnije je istražila kako se vizuelni sistem prilagođava kod osoba sa teškim oštećenjem sluha, piše Science Alert.
Istraživanje objavljeno u časopisu PNAS pokazalo je da mozak ljudi sa oštećenjem sluha relativno veći deo ranog vizuelnog sistema usmerava na krajnje delove vidnog polja. Naučnici smatraju da bi ovakva adaptacija mogla da bude važna za brže uočavanje potencijalnih opasnosti u okolini.
- Bez zvučnih signala, gluve osobe koriste vid kao 'sistem ranog upozorenja' za događaje na periferiji. Gluve i nagluve odrasle osobe zapravo pokazuju bolje rezultate u perifernim zadacima koji uključuju otkrivanje ili usmeravanje pažnje na prolazne ili pokretne mete - navode istraživači.
U istraživanju je učestvovalo 16 odraslih osoba sa ranim i teškim oštećenjem sluha, kao i kontrolna grupa od 16 osoba bez problema sa sluhom.
Naučnici su koristili strukturnu i funkcionalnu magnetnu rezonancu kako bi analizirali strukturu mozga i utvrdili koji njegovi delovi reaguju na različite oblasti vidnog polja.
Posebnu pažnju posvetili su lateralnom kolenastom telu (LGN) talamusa, koje predstavlja svojevrsnu relejnu stanicu za vizuelne informacije koje dolaze iz mrežnjače, kao i primarnom vizuelnom korteksu V1, glavnom području za obradu vida u zadnjem delu mozga.
Rezultati su pokazali da je aktivnost LGN-a kod gluvih osoba relativno više usmerena na periferni vid nego kod ljudi koji čuju. To ukazuje da reorganizacija vizuelnog sistema počinje već u ovoj ranoj fazi obrade informacija.
Istraživači nisu pronašli značajnu razliku u ukupnoj veličini LGN-a između dve grupe.
Sličan obrazac primećen je i u primarnom vizuelnom korteksu. Iako ni tu nije bilo značajne razlike u ukupnom volumenu, način na koji je taj prostor raspoređen bio je drugačiji.
Kod gluvih osoba zabeležena je veća zastupljenost perifernog vida, dok su osobe koje čuju imale veću zastupljenost centralnog dela vidnog polja. Razlike su bile povezane sa površinom moždane kore, a ne sa njenom debljinom.
Rezultati ukazuju da dugogodišnje veće oslanjanje na vid kod ljudi sa ranim i teškim oštećenjem sluha dovodi do kompenzacijskih promena u mozgu.
To, međutim, ne znači da gluve osobe u svim situacijama imaju bolji vid. Naučnici smatraju da je u pitanju svojevrstan kompromis.
Istraživači su otkrili „preraspodelu neuralnih resursa kod osoba sa ranom gluvoćom, sa većim prikazom periferije na površini korteksa, ali uz cenu manjih prikaza centralnog vidnog polja.“
Preliminarna analiza pokazala je i da bi prilagođavanje moglo da bude posebno izraženo kod gluvih osoba kojima je britanski znakovni jezik bio prvi jezik. Ipak, broj učesnika bio je premali da bi se na osnovu toga izvukli pouzdani statistički zaključci.
Naučnici navode i mogućnost da promene počinju još ranije u vizuelnom sistemu, možda već u samoj mrežnjači.
Buduća istraživanja trebalo bi detaljnije da ispitaju i moguću vezu između genetskih uzroka gluvoće, promena u obradi vizuelnih informacija i procesa neuroplastičnosti mozga.
Boeing izleteo sa PISTE u Majamiju i zapalio se 🛫
Ženi ukrao PSA 🚨
U stravičnom SUDARU pog*nuo muškarac 🚨
Autor: redportal.rs
