HIMALAJI se PRIBLIŽAVAJU KRITIČNOJ TAČKI: Led se topi 65% brže nego pre 10 godina 🏔️

Indijske vlasti su u julu saopštile da je 56 ledničkih jezera svrstano u kategoriju veoma visokog rizika

Novo istraživanje upozorava da se Himalaji približavaju kritičnoj tački, dok se lednici na ovom ogromnom planinskom području tope sve većom brzinom. Istovremeno, lednička jezera postaju nestabilnija, a stručnjaci upozoravaju da još ne postoji dovoljno razvijen sistem praćenja promena.

Prema izveštaju globalne konsultantske kompanije Systemiq, himalajski lednici danas gube masu čak 65 odsto brže nego pre deset godina. Podaci su objavljeni nakon razornih poplava u Nepalu i Tibetu, u kojima je život izgubilo više od 1.300 ljudi, piše BBC.

Od približno 40.000 lednika na području Himalaja i Karakoruma, samo 21 se detaljno i kontinuirano prati. Upravo nedostatak podataka predstavlja veliki problem jer se čitav planinski sistem ubrzano menja.

Povlačenjem lednika nastaju i šire se lednička jezera, iza kojih se često nalaze nestabilne prirodne prepreke od stena i leda. Rast temperatura istovremeno dovodi do otapanja permafrosta i destabilizacije visokih planinskih padina, čime raste mogućnost da jedna prirodna nepogoda pokrene čitav niz drugih.

Posebno je izložena Indija. Iako Himalaji zauzimaju oko 18 odsto njene kopnene teritorije, na ovaj region otpada približno 35 odsto svih prirodnih katastrofa u zemlji.

Indijske vlasti su u julu saopštile da je 56 ledničkih jezera svrstano u kategoriju veoma visokog rizika. Procena je usledila nakon analize 189 visokorizičnih jezera sprovedene tokom 2025. godine. Centralna komisija za vode trenutno prati 2.485 ledničkih jezera većih od deset hektara u himalajskim rečnim slivovima u Indiji.

Koliko pucanje prirodnih brana može da bude opasno pokazala je katastrofa u Sikimu 2023. godine, kada je poginulo najmanje 70 ljudi, dok su putevi, mostovi i hidroelektrane pretrpeli ogromnu štetu. Slična katastrofa pogodila je Utarakand 2021. godine i odnela više od 200 života.

Problem, međutim, nije ograničen samo na mogućnost katastrofalnih poplava. Himalaji predstavljaju ogroman prirodni rezervoar vode koji napaja reke od kojih zavise stotine miliona stanovnika južne Azije.

Međunarodni centar za integrisani razvoj planina (ICIMOD) procenjuje da bi u većini rečnih slivova Hindukuša i Himalaja sredinom ovog veka mogla da bude dostignuta takozvana tačka „vrhunca vode“. To znači da će količina vode nastala otapanjem lednika dostići maksimum, a potom početi da opada jer će sami lednici imati sve manje mase.

Ekonomske posledice mogle bi da budu ogromne. Prema novom istraživanju, voda koja dolazi sa Himalaja podržava aktivnosti povezane sa približno 20 odsto indijskog BDP-a. Od nje zavise proizvodnja pšenice, pirinča i čaja, hidroelektrane, ali i verski turizam.

Ekonomista Lord Nicholas Stern upozorio je na značaj čitavog područja.

- Himalaji su 'treći pol'. Za razliku od Arktika ili Antarktika, u podnožju ovog pola žive stotine miliona ljudi - rekao je Stern.

On je Himalaje opisao kao nacionalnu i međunarodnu infrastrukturu i upozorio da se ekosistem koji je podržava „približava tački sa koje nema povratka“.

Istraživanje pokazuje i da bi deo problema mogao direktnije da se ublaži. Procenjuje se da je oko trećine topljenja himalajskih lednika povezano sa crnim ugljenikom, odnosno čađi koja velikim delom dolazi iz ciglana u nizijama. Kada se tamne čestice natalože na snegu i ledu, apsorbuju više sunčeve energije i ubrzavaju njihovo topljenje.

- Himalaji se približavaju kritičnoj tački, a ugroženi su milioni života i sredstava za život. Lednici se tope brže nego pre deset godina - rekla je Arushi Chopra, viša direktorka u Systemiqu i glavna autorka izveštaja.

Autori izveštaja predlažu niz hitnih mera, među kojima su smanjenje emisija crnog ugljenika, znatno bolji nadzor lednika, unapređenje sistema ranog upozoravanja i drugačiji pristup razvoju turizma.

Stručnjaci posebno upozoravaju da problem ne može da rešava svaka država zasebno. Promene na Himalajima prelaze državne granice, zbog čega su potrebni zajednički sistemi nadzora, brža razmena informacija i koordinisano reagovanje na moguće katastrofe.