Astronomi su objavili novu impresivnu fotografiju nebeskog objekta poznatog kao maglina Kristalna kugla, koja prikazuje poslednju fazu života jedne zvezde u binarnom sistemu.
Reč je o planetarnoj maglini NGC 1514, udaljenoj oko 1.500 svetlosnih godina od Zemlje, koju je zabeležio teleskop Gemini North sa Havaja. Zahvaljujući savremenoj tehnologiji, naučnici su uspeli da prikažu dosad neviđene detalje ovog neobičnog svemirskog fenomena.
Planetarne magline nastaju kada zvezde pred kraj svog postojanja odbace spoljne slojeve, ostavljajući iza sebe užareno jezgro, takozvanog belog patuljka, okruženo oblakom gasa i prašine. Iako naziv može da zavara, one nemaju veze sa planetama, već su ime dobile zbog izgleda koji podseća na njih kada se posmatraju manjim teleskopima.
Astronom Travis Rektor iz laboratorije NOIRLab objasnio je da ova maglina nije bila deo konkretnog istraživačkog projekta, već je izabrana zbog svoje izuzetne lepote.
- Time ljudima pokazujemo koliko je naš svemir neverovatan, pa maglina nije bila naučni cilj, nego je odabrana jednostavno zato što izgleda zaista sjajno - rekao je Rektor.
On ističe da su ovakvi objekti poznati po svojim neobičnim i gotovo savršeno simetričnim oblicima.
- Imaju prepoznatljive oblike. To su zaista spektakularno lepi objekti, često vrlo složenih, ali simetričnih struktura - dodao je profesor fizike i astronomije.
Posebnu zanimljivost predstavlja činjenica da se u središtu magline nalaze dve zvezde koje kruže jedna oko druge. Kada jedna od njih počne da odumire, njen pratilac utiče na širenje gasa i prašine, stvarajući neobične oblike koji podsećaju na oblak.
- Prva zvezda odbacuje svoje spoljne slojeve, a druga, kružeći oko nje, sve to uzburka i stvara ove prelepe, složene oblike - objasnio je Rektor.
Ovu maglinu prvi je još 1790. godine uočio astronom Vilijam Heršel, koji je upravo po takvim objektima uveo termin „planetarna maglina“.
Profesor Jan Kami sa Univerziteta Vestern u Ontariju uporedio je ove pojave sa leptirima zbog njihove raznolikosti i živopisnih boja.
- Kada biste isti objekat pogledali teleskopom Džejms Veb, zakleli biste se da gledate u nešto sasvim drugo. To je jedan od razloga zašto ove objekte proučavamo na različitim talasnim dužinama - rekao je Kami.
Naučnici navode da je završna faza života planetarnih maglina relativno kratka i traje oko 10.000 godina, zbog čega predstavljaju dragocenu priliku za proučavanje procesa kroz koje prolaze zvezde pred svoj kraj.
- Za 10 ili 20 godina moći ćete da vidite kako se menja temperatura centralne zvezde i kakav to uticaj ima na maglinu. Takođe, možete pratiti kako se materijal širi svemirom i kojom brzinom zvezda gubi masu. Zbog toga ih je zanimljivo posmatrati iznova svakih nekoliko godina - objasnio je Kami.
Govoreći o novim snimcima, priznao je da ga svemir i dalje uspeva da iznenadi.
- Nagledao sam se snimaka i u nekom trenutku pomislite da ste verovatno sve videli. A onda dobijete ovako nešto i samo kažete - Bože, ovo je opet spektakularno - zaključio je on.
SAD ne prestaju da PONIŽAVAJU učesnike MONDIJALA 😲
Autor: REDPORTAL.RS
