Rudari u Srbiji danas tradicionalno proslavaju svoj praznik - Dan rudara, koji se obeležava u znak sećanja na pobunu rudara u Senjskom rudniku 6. avgusta 1903. godine.
Osnovni zahtevi štrajkača tog šestog avgusta bili su bolji uslovi rada i veće zarade, protesti su trajali devet dana, a rudari su se izborili za bolji položaj i skraćenje radnog vremena.
Prema podacima od prošle godine, u Srbiji radi oko 30.000 rudara. Srbija ima rudarske aktivnosti na oko 250 eksploatacionih polja, a istraživanja se obavljaju na oko 130 eksploatacionih polja.
Dok se spušta metalni lift ili kotrljaju točkići vagoneta u kojem sede zbijeni, rudari imaju samo jednu misao: Da li će izaći živi i zdravi? Da li će biti biti zatrpani ugljem ili ugušeni od prašine ako naslage rude iznenada zatrpaju put? Sva ta pitanja prestaju kada preuzmu smenu, u onom trenutku kada jedan drugome kažu "Srećno!"
Isti posao koji danas rade otac i sin, nekada je radio i njihov deda, možda i pradeda. I ništa se od tada suštinski nije promenilo. Njihov posao je da ruše, pa skupljaju rudu, da kopaju i da se provlače kroz utrobu zemlje... To je težak, fizički i opasan rad. Dinamitom najpre raznesu ugalj, potom ga skupljaju i razbijaju krampovima. Dobro osluškuju da li će da se odvali još neki komad, jer opasnost je na svakom koraku. Nema tu neke zaštite, niti mogućnosti da se smrtonosna lavina zaustavi kada se pokrene. Koliko izdrži šlem i njihova pluća, tolike su šanse da prežive nesreću, kako piše Telegraf.rs.
Dan rudara prošle godine dočekan je sa ogromnom tugom i velikom gorčinom zbog tragedije koja se dogodila 1. aprila u rudniku uglja Soko kod Sokobanje kada je od gušenja metanom umrlo osam rudara, a 18 povređeno.
Autor: Telegraf.rs
