Majka heroja sa KOŠARA: I dan-danas sanjam njegov poslednji poziv i kako ga molim da ne ide na Kosovo 💔💔

Znao je da se ja mnogo sekiram, bila sam bolesna, imala sam neki tumor u to vreme. Nije želeo da brinem. 😢😔

Živadinka Miletić (60) iz Bačine kraj Varvarina je majka Dejana Miletića (22), koji je stradao u rejonu karaule Košare, gde su pre 2 decenije vođene najžešće borbe.

Kako kaže Živadinka, poziv za vojsku je njen sin jedinac dok se rat, barem u njihovom kraju, još nije ni naslućivao. Vojsku je služio na Topčideru, redovno je dolazio na odsustvo, ili je porodica odlazila njemu.

- Javio se i rekao da ga ne zovem nekoliko dana, jer neće biti u kasarni, a onda je tražio da razgovara sa ocem. Suprug je sa fiksnim telefonom otišao u drugu sobu i rekao mi: “Hajde, radi tamo, ne moraš sve da čuješ.” Kratko su razgovarali. Čula sam kako mu kaže: “Sine moj, srećno ti bilo, čuvaj se!” - ispričala je ona.

Kako je rekla, tog dana su imali po 10 minuta da se jave porodicama.

- Više ga nismo čuli. Zapitkivala sam supruga svakog dana zašto se ne javlja, gde je, a on mi je govorio da je u okolini Beograda. Molila sam ga da idemo da ga nađemo, neki đavo mi nije davao mira - priseća se Živadinka dok je rukama milovala uramljenu sliku jedinca.

Ne oprašta, kaže, to što joj nisu rekli gde ide.

Svih 10 dana, koliko je bio na Košarama, mislila je da je u Beogradu i da je na sigurnom. A kada je tog 28. maja vojska pokucala na njihova vrata, sledila joj se krv u žilama.

- Znao je da se ja mnogo sekiram, bila sam bolesna, imala sam neki tumor u to vreme. Nije želeo da brinem. U petak je poginuo, u nedelju su nam ga doneli. I dan danas sanjam njegov poslednji poziv i kako ga molim da ne ide na Kosovo. Moj suprug Dragan nije mogao da se izbori sa tugom zbog gubitka sina, preminuo je nekoliko godina kasnije - jedva izgovara Živadinka.

- Rekao mi je: “Mama, ja se više ne vraćam u selo. Ponudili su mi da ostanem da radim pri vojsci. Ako prihvatim, to će biti dobro i za mene i za vas.” Svoja dva sestrića, koja je obožavao, tog vikenda vodao je svuda po gradu, kao da je osećao da ih više neće videti. Kako godine prolaze, sin mi sve više nedostaje, a sada mi je najpotrebniji - neutešna je Živadinka.