Za osobe bez kardioloških problema, koji žele da provere svoje zdravstveno stanje pre počinjana intezivnog treninga, minimalni kriterijum je anamneza i fizički pregled kardiologa, uključujući i EKG. 💪

Dr Aleksandar Cicović, specijalista interne medicine (subspecijalista kardiologije), završio je studije na Novom Zelandu. 😊 Nakon 15 godina rada na Novom Zelandu i u Švajcarskoj odlučio je da se vrati u Srbiju i nastavi svoju karijeru, a sada je sastavni deo tima vrhunskih stručnjaka koji su osnovali Puls kardiološki centar. 💪😎

Kako ste odabrali ime za kardiološki centar? 🧐

Puls kardiološki centar nastao je u saradnji najveće mreže kardioloških centara iz Holandije CCN-a, američke kompanije Medtronic i srpskih lekara i stučnjaka. Trebalo je dosta vremena da se izabere ime ovog jedinstvenog koncepta koji smo doneli u Srbiju, a na kraju je PULS nešto što nas je defintivno odredilo jer smo tu da održimo pravi puls naših sugrađana i ljudi iz regiona, kojima je vrhunska kardiovaskularna nega potrebna.

Najlepši utisak sa otvaranja...  😊

Pored velikog broja naših prijatelja, saradnika, kolega i medija, raduje me što smo ustanova koja je svoja vrata otvorila vatrogascima i Vaterpolo savezu Srbije. To su zaista naši najveći heroji i čast mi je što ćemo brinuti o njihovom zdravlju. Vatrogascima ćemo omogućiti da svoj posao obavljaju zdravi, skoncentrisani i spremni, a samim tim da uvek budu na usluzi svima kojima je to potrebno, a što se tiče vaterpolista, da nam donesu još puno zlatnih medalja.

Opiši nam pojedinačno članove vašeg tima jednom rečju... 

Naš tim sastavljen je od vrhunskih stručnjaka iz raznih oblasti: kardiologije, radiologije, neurologije, pulmologije i vaskularne hirurgije. Pored izvanredne opreme, to je i bio jedan od glavnih razloga zašto sam odlučio da se nakon karijere na Novom Zelandu i Švajcarskoj vratim u Srbiju i nastavim svoj rad baš u Puls kardiološkom centru 💗.

Šta je najveća poteškoća, a šta radost u tvom poslu?

Najveća radost u mom poslu je to što sam u prilici da nakon što uradimo dijagnostiku, pacijentu koji ima životno ugrožavajući problem uradim intervenciju u Angio sali i na taj način mu spasim život ili u najmanju ruku popravim kvalitet života i otklonim tegobe. Verujte mi, nema veće nagrade i lepšeg osećaja od tog 🤗. Ne postoje neke veće poteškoće osim te ogromne odgovornosti koju osećam svaki put kada obučem hiruršku uniformu i uđem u salu da dam sve od sebe i pomognem pacijentu. Ali to svakako nije poteškoća nego svakondnevica moga poziva kao interventnog kardiologa.

Kako se statistika menja u poslednje 2 decenije kada su u pitanju kardiovaskularna oboljenja? 🤔

Svake godine kardiovaskularne bolesti (KVB) uzrokuju 3,9 miliona smrtnih slučajeva u Evropi i preko 1,8 miliona smrti u Evropskoj uniji (EU). KVB čini 45% svih smrtnih slučajeva u Evropi i 37% svih smrtnih slučajeva u EU. KVB je glavni uzrok smrti kod muškaraca u gotovo svim zemljama Evrope i glavni je uzrok smrti žena u svim zemljama osim u dve.
Stope smrtnosti od ishemijske bolesti srca (IHD) i moždanog udara generalno su veće u centralnoj i istočnoj Evropi nego u severnoj, južnoj i zapadnoj Evropi.
U Americi, gde jedna osoba umire svakih 36 sekundi od kardiovaskularnih bolesti, a oko 655.000 ljudi godišnje umire od srčanih oboljenja - to je 1 na svake 4 smrti.

Koronarna arterijska bolest

Oko 7% odraslih osoba starosti 20 i više godina ima koronarnu bolest. Otprilike 2 od 10 smrtnih slučajeva od koronarne bolesti događa se kod mlađih od 65 godina.

Srčani napad

U Sjedinjenim Državama neko ima srčani udar svakih 40 sekundi. Svake godine oko 805.000 Amerikanaca doživi srčani udar. Od toga, kod 605.000 ljudi reč je o prvom srčanom udaru, dok je kod 200.000 ljudi reč o onima koji su već imali srčani udar. Oko 1 od 5 srčanih udara je tiho - šteta je naneta, ali osoba toga nije svesna.

Statistički, da li su bolesti srca češće urođene ili stečene

Fizička neaktivnost, pušenje, visok krvni pritisak, dijabetes i visok holesterol igraju veću ulogu od genetike kod mnogih mladih pacijenata sa srčanim oboljenjima. Nalazi pokazuju da su zdrave navike glavni prioritet za smanjenje srčanih oboljenja čak i kod onih sa porodičnom istorijom srčanih oboljenja.

Šta su prvi simptomi da je neka osoba imala infarkt?

Simptomi srčanog udara mogu početi kao blaga nelagoda u grudima. Možda uopšte nećete osetiti bol u grudima, ali ćete imati druge simptome, kao što su: bol u vratu, vilici ili stomaku. Znakovi upozorenja mogli bi početi polako i trajati 10 minuta i duže. Ukoliko su simptomi ozbiljni ili se pogoršavaju, ne čekajte 10 minuta, potražite pomoć odmah. Simptomi srčanog udara razlikuju se među ljudima, ali takođe možete osetiti vrtoglavicu, mučninu i nedostatak daha dok doživljavate neke ili nikakve simptome srčanog udara.
Žene mogu doživeti bilo koji od znakova upozorenja za srčani udar. Međutim, ponekad mogu doživeti srčani udar nešto drugačije od muškaraca. Verovatnije je da će se bol proširiti do ramena, vrata, abdomena, pa čak i leđa. Bol može više da liči na probavne tegobe i da nije dosledan, možda ne postoji bol, već neobjašnjiva anksioznost, mučnina, vrtoglavica, lupanje srca i hladan znoj. Žene takođe mogu doživeti neobjašnjiv umor pre nego što razviju druge simptome srčanog udara. Ljudi sa dijabetesom mogu razviti oštećenje živaca (neuropatija). Ako su živci koji snabdevaju vaše srce oštećeni, možda nećete osetiti uobičajeni bol ako srčanom mišiću nedostaje kiseonika. Ako živite sa dijabetesom, morate se osloniti na druge znakove upozorenja, kao što su: nagli nedostatak daha, neočekivana mučnina, stalno visok nivo glukoze u krvi za koji nema objašnjenja.

Koliko mlade osobe često doživljavaju infarkt i šta su u toj dobi najčešći uzroci infarkta?

Iako se koronarna bolest srca prvenstveno javlja kod pacijenata starijih od 40 godina, mogu biti pogođeni mlađi muškarci i žene. Frekvenciju koronarne bolesti srca kod mlađih teško je precizno utvrditi jer je to često tihi proces. U glavnim studijama važne promene u koronarnim arterijama viđene su kod 2% muškaraca i nijedne žene od 15 do 19 godina. Zabrinjavajuća promena na arterijama je bila prisutna kod 8% muškaraca i žena u dobi 30-34. godine.
Takođe postoje ograničeni podaci o učestalosti srčanog infarkta kod mlađih. Infarkt srca tokom 10-godišnjeg praćenja bio je 1,3% kod muškaraca od 30 do 34 godine i 0,5% kod žena od 35 do 44 godine. Slučaj infarkta bio je 8-9 puta veći kod muškaraca i žena u dobi od 55 do 64 godine. U drugim studijama, 4-10% pacijenata sa infarktom imalo je ≤40 godina.
Iako je koronarna bolest neuobičajen entitet kod mladih pacijenata, on predstavlja važan problem za pacijenta i lekara zbog razarajućeg efekta ove bolesti na aktivniji način života mladih pacijenata. Osim toga, ovi pacijenti imaju različite profile faktora rizika, kliničke prezentacije i prognoze od starijih pacijenata. Sve ove faktore treba uzeti u obzir pri lečenju mladih pacijenata sa ovom dijagnozom.

Koliko energetskih pića možemo popiti dnevno bez posledica po naše zdravlje? 🤔

Nađen u kafi, čaju i bezalkoholnim pićima, kofein je najraširenija farmakološki aktivna supstanca u svetu. Izloženost kofeinu je uopšteno dugotrajna, a prevalencija izloženosti je vrlo velika (> 80%) u većini zemalja. Kafa i čaj u proseku, imaju 100 mg kofeina po obroku, kola oko 50 mg po obroku, a 'energetska pića' čak 250 mg po obroku. Unos malih ili umerenih količina kofeina ili pića sa kofeinom (≤ 4 šoljice kafe dnevno) nije povezan sa pogoršanjem kardiovaskularnih bolesti. Dostupni dokazi ukazuju na to da konzumacija kafe nema veliki uticaj na profil masnoće u krvi. Međutim, moguće je da dođe do blagog povećanja krvnog pritiska uz hroničnu upotrebu kafe.

Foto: PULS/PULS

Kofein u uobičajenim dozama ne izaziva aritmije, a njegova rutinska upotreba kod pacijenata koji imaju ili su u riziku od aritmije je prihvatljiva. Međutim, pacijente sa osnovnom srčanom bolešću treba savetovati da izbegavaju unos 'energetskih napitaka' i drugih pića sa prevelikim količinama kofeina. Šećer je glavna štetna komponenta energetskih pića. Šećerna ili zaslađena pića imaju visok sadržaj šećera i kilodžula i pružaju malu, ako je uopšte ima, nutritivnu vrednost.

Da li i koliko čovek može da utiče na sopstvenu podložnost stresu i kako se stres odražava na naše zdravlje?

Suočavanje sa uticajem hroničnog stresa može biti težak zadatak, ali moguće je to kontrolisati. Pošto je izvor dugotrajnog stresa konstantniji od akutnog stresa, telo nikada ne dobija jasan signal za povratak u normalno funkcionisanje. Sa hroničnim stresom, te iste reakcije koje spasavaju živote u telu mogu poremetiti imunološki, probavni, kardiovaskularni, reproduktivni sistem i san. Neki ljudi mogu imati uglavnom probavne simptome, dok drugi mogu imati glavobolju, nesanicu, tugu, bes ili razdražljivost.
Vremenom, stalno naprezanje organizma pod dejstvom stresa može doprineti ozbiljnim zdravstvenim problemima, poput srčanih oboljenja, visokog krvnog pritiska, dijabetesa i drugih bolesti, uključujući mentalne poremećaje poput depresije ili anksioznosti.

Od početka pandemije koronavirusa kroz javnost se neretko provlače informacije o posledicama koje ovaj virus ostavlja na srce. Da li je to tačno i, ako jeste, na koji način se te posledice manifestiju?

Osnova zaraze infekcijom je ista za sve pojedince. Međutim, ljudi sa osnovnim srčanim oboljenjima imaju veću verovatnoću da pokažu simptome infekcije ili da imaju ozbiljniju infekciju od drugih. Na osnovu upalnih efekata virusa, postoje teoretski rizici da bi virusna infekcija mogla izazvati pucanje aterosklerotičnih plakova (masnih naslaga) u koronarnim arterijama, što dovodi do akutnih koronarnih sindroma (srčani udar). Pojedinci koji osete ozbiljnu nelagodu u grudima tokom simptoma koronavirusa treba odmah da potraže savet lekara.
Teška sistemska inflamatorna stanja mogu pogoršati aritmije ili čak izazvati atrijalnu fibrilaciju kod nekih pojedinaca. Prevalencija miokarditisa među pacijentima sa COVID-19 nije jasna. Neka istraživanja su tvrdila da se do 7% smrtnih slučajeva povezanih sa COVID-19 može pripisati miokarditisu.
Akutna upala uzrokovana COVID-19 virusnom infekcijom može pogoršati funkciju srca, međutim, ništa ne možete učiniti da sprečite ove probleme. Morate striktno slediti preporuke kako biste sprečili infekciju, kao što je lično distanciranje ili, još bolje, samoizolacija, često pranje ruku itd.

Koje su najčešće bolesti srca kod sportista i osoba koje inače vode sportski način života, šta su njihovi osnovni uzroci?

Imali smo veliki broj slučajeva, i to baš u poslednje vreme, da se sportisti iznenada samo sruše na terenu, kao i rekreativci, čak i deca. Najvažniji razlog za otkrivanje srčanih oboljenja kod sportista je sprečavanje iznenadne, neočekivane smrti. Srčane bolesti takođe mogu dovesti do iznenadne nesposobnosti, što može dovesti do povreda, a već postojeće srčane bolesti mogu se pogoršati vežbanjem.
Kod sportista starijih od 35 godina, posebno muškaraca, najčešći uzrok iznenadne smrti je aterosklerotična bolest koronarnih arterija. Kod mlađih osoba aterosklerotična bolest koronarnih arterija je mnogo ređa i prevladavaju druge bolesti. Najčešći uzrok iznenadne smrti mladih sportista je hipertrofična kardiomiopatija. Druge po učestalosti su anomalije koronarnih arterija, a treća je abnormalna hipertrofija leve komore.

Šta biste savetovali svakom pre nego što se odluči za upis u neku teretanu?

Za osobe bez kardioloških problema, koji žele da provere svoje zdravstveno stanje pre počinjana intezivnog treninga, minimalni kriterijum je anamneza i fizički pregled kardiologa, uključujući i EKG. Za one sa dijagnozama kardiološke bolesti, pregled kod kardiologa je obavezan pre bilo koje aktivnosti.

Na otvaranju Pulsa među poklonima zvanicama ste podelili i antistres loptice. Recite nam nešto više o istorijatu ove zdravstvene sprave i njenom dejstvu? 😁

Na otvaranju Puls kardiološkog centra podelili smo antistres loptice u obliku srca, koje vraćaju osmeh na lica, umanjuju stres, nervozu i bes. Po svetskim trendovima za relaksaciju, koriste se antistres proizvodi u obliku loptica, srca, rakete različitih boja ili jednobojni.Tu lopticu mogu da koriste i tinejdžeri u periodu ispita i stresa, da pomažu sebi u toku relaksacije kada je opuštanje neophodno. Dobri učinci antistres loptice su: odstranjuje stres i napetost, stimuliše opštu cirkulaciju, poboljšava snagu, pomaže u smanjivanju ukočenosti, poboljšava pažnju.

Foto: PULS/PULS

Foto: PULS/PULS

Poruka za naše čitaoce? 🤩

Moja preporuka svima bi bila da vode računa o sebi i svom zdravlju, pogotovo o srcu jer ono radi 24 č. bez prestanka. Kada je to god moguće, umesto nekih loših navika, ispijanja kafa i konzumiranja nikotina i alkohola, sedenja ispred TV-a ili igranja igrica na mobilnom telefonu, birajte neke zdravije načine da provedu svoje slobodno vreme. Prošetajte se, povedite malo računa o tome šta jedete, ukoliko ste pušač, barem ne odustajte od borbe da ostavite ili barem smanjite cigarete i, što je najvažnije, obavite redovan kardiološki pregled.

Foto: PULS/PULS

Autor: REDPORTAL.RS