Među najstrašnijim i najfascinantnijim religijskim praksama u istoriji ističe se japanski ritual sokushinbutsu, proces u kom su se budistički monasi podvrgavali ekstremnom obliku samomumifikacije kako bi dostigli prosvetljenje i status "živog Bude". U završnoj fazi ovog dugogodišnjeg i izuzetno bolnog procesa, monah bi bio živ zatvoren u tesnu podzemnu grobnicu. Jedini dodir sa spoljnim svetom bila je tanka cev od bambusa kroz koju je dobijao minimalne količine vazduha potrebnog za preživljavanje.
U potpunom mraku i nepomičnosti, monah je dane provodio u dubokoj meditaciji, držeći u ruci malo zvono. Svakog dana imao je zadatak da zazvoni kako bi monasi izvan grobnice znali da je još uvek živ. Zvuk malog zvona odjekivao je iz podzemlja sve do trenutka kada bi konačno utihnuo, što je bio jasan znak da je monah preminuo. Nakon toga, pomoćnici bi izvadili bambusovu cev i trajno zapečatili komoru na sledeće tri godine.
Nakon isteka tog perioda, grobnica bi se ponovo otvorila kako bi se proverilo da li je telo uspešno mumificirano. Ako bi telo ostalo netaknuto i bez tragova raspadanja, monaha bi proglasili svetim i njegovo mumificirano telo bilo bi izloženo u hramu kao predmet poštovanja. Ova jeziva, ali izuzetno posvećena praksa danas je zakonom zabranjena u Japanu, ali priča o čeličnoj volji monaha i njihovom tajanstvenom ritualu i dalje izaziva mešavinu divljenja i straha širom sveta.
Autor: redportal.rs
