Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas prosvaljaju Vozdviženje Časnog Krsta, odnosno jesenji Krstovdan. U pitanju je crkveni i narodni praznik kojim se proslavlja događaj tokom kojeg je car Konstantin uzdigao (vozdigao) krst u Rimu u čast pobede nad carom Maksencijem.
Ovaj praznik je uveden u čast otkrića Životvorećeg Krsta na kojem je raspet Isus Hristos. Prepma tradiciji, Helena, majka cara Konstantina Velikog, otišla je u Jerusalim u potrazi za Krstom na kojem je Hristos bio raspet. 326. godine ona je, sa pomoću mestnih hrišćana, uspešno pronašla Krst i izgradila Crkvu Svetog Groba na tom mestu.
U velikom broju pravoslavnih zemalja i zajednica, Jesenji Krstovdan je dan poštovanja i osveženja vere. Vernici posećuju crkve, učestvuju u svetim službama i mole se pred Časnim Krstom. Jedan od osnovnih pouka Jesenjeg Krstovdana je sećanje na žrtvu koju je Isus Hristos podneo za spasenje čovečanstva i važnost Časnog Krsta kao simbola te žrtve i pobede nad smrću.
Praznik je obeležen crvenim slovom. Srpski narod prepoznaje značaj ovog posta i zato je u narodu ukorenjena izreka: „Ko se Krstom krsti, za Krstovdan posti!“ U pitanju je dan strogog posta, tzv. suhojedenje (jedenje namirnica biljnoga porekla bez termičke obrade), osim ako padne za vikend kada se razrešava post na ulje.
Izvor: Youtube/@HramTelevizija
OBIČAJI I VEROVANJA
Prema starom običaju, na jesenji Krstovdan se stoka premazuje katranom u znaku krsta da bi se zaštitila od bolesti. U selima su se isplaćivali takozvani poljaci, koji su čuvali polja od Đurđevdana do Krstovdana, terali ptice i naplaćivali globe od onih čija je stoka pravila štetu na tuđim njivama. Isplaćivalo se onoliko koliko je bilo dogovoreno o Đurđevdanu.
Narodno verovanje kaže da se na Krstovdan zmije povlače na počinak i da ih od tada više nema. Veruje se da treba iskopati rupe za sađenje voćaka, kako bi im se stablo što više razgranalo.
Jedan od najlepših običaja koji se vezuju za jesenji Krstovdan jeste tradicija branja i osvećenje bosiljka. Ta biljka je u našem narodu poznata kao božja i veoma je važna za tradicionalne običaje. Kažu da se prvo sadi bosiljak, pa tek onda druge biljke i cveće.
Zato bi 27. septembra u kuću trebalo uneti malo bosiljka, za uspeh i zdravlje cele porodice. Bosiljak se kači na ikonu da cela godina ne bi išla naopako, a smatra se da je dobro popiti i čaj od bosiljka.
Za ljude rođene na ovaj dan veruje se da na nejakim plećima nose senku Časnog krsta i da su zato pred Bogom posebno odgovorni za svoje postupke.
Grožđe se 27. septembra jede kao simbol slatke pobede, plodnosti i obilja. Veruje se da oni koji ga konzumiraju na jesenji Krstovdan privlače sreću i prosperitet u svoj život.
Tu je i običaj vezan za dugovanja. Vraćanje dugova na jesenji Krstovdan je običaj koji simbolizuje moralnu čistotu i poštovanje prema bližnjima. To je gest koji oslobađa od tereta i stvara harmoniju u međuljudskim odnosima.
VREME ZA KRSTOVDAN ODREĐUJE ZIMSKE VREMENSKE PRILIKE
Uvreženo je mišljenje da vremenski uslovi na jesenji Krstovdan donose posebno predskazanje:
– Ako je na Krstovdan oblačno, zima će biti bogata snegom.
– Ako je suvo, naredna godina će biti sušna.
– Ako do Krstovdana ne odu laste, neće biti jake zime.
– Tiha kiša o Krstovdanu predskazuje blagu zimu.
– Grmljavina o Krstovdanu predskazuje plodnu godinu.
– Posle toplog i suvog septembra predstoji hladan i kišovit oktobar.
– Septembarska kiša doneće zlato njivama, a otrov vinogradima.
– Kakav septembar oko Krstovdana, takav nas očekuje mart naredne godine.
Hitna 📍 Tri udesa, tuče i alhokol napravili HAOS 🚑
Vreme 📍 Danas SUNČAN i LEP jesenji dan 🌞🍂
Autor: redportal.rs
