Dugogodišnja drama oko uticaja video-igara na mlade dobila je potpuno novu dimenziju zahvaljujući nesvakidašnjim rezultatima medicinskih istraživanja. Studija koja je obuhvatila mlade hirurge pokazala je da oni koji su u prošlosti igrali video-igre najmanje tri sata nedeljno ostvaruju drastično bolje rezultate u operacionim salama od svojih kolega koji nikada nisu praktikovali ovaj oblik zabave. Ovi podaci u potpunosti menjaju dosadašnje percepcije i pokazuju da gejming može imati izuzetno praktičnu primenu u najodgovornijim profesijama.
Rezultati merenja preciznosti i brzine tokom složenih hirurških zahvata otkrili su zapanjujuće razlike. Hirurzi sa „gejmerskim iskustvom“ pravili su čak 37 odsto manje grešaka i bili su 27 odsto brži u izvođenju procedura. Kada se sveoceni ukupni učinak, grupa koja je redovno provodila vreme uz konzole ili računare postigla je za 42 odsto bolji rezultat u poređenju sa lekarima koji nisu igrali video-igre, što predstavlja ogromnu razliku u medicinskim standardima gde sekunde i milimetri odlučuju o ljudskim životima.
Stručnjaci objašnjavaju da intenzivno igranje video-igara razvija vrhunsku okulomotornu koordinaciju (odnos oka i ruke), brže reflekse, kao i bolju prostornu orijentaciju i fino motoričko upravljanje instrumentima. Ovi koncepti su posebno značajni kod savremenih, laparoskopskih i robotskih operacija, gde hirurg upravlja opremom posmatrajući ekran. Ovo otkriće već je podstaklo pojedine medicinske fakultete i bolnice da razmotre uvođenje specijalizovanih simulacija i gejming modula u redovan program obuke budućih hirurških stručnjaka.
Autor: redportal.rs
