Iako se u svakodnevnom govoru često poistovećuje sa lenjošću ili lošim upravljanjem vremenom, naučna istraživanja sve češće ukazuju da prokrastinacija ima dublje korene. Prema novijim studijama, odlaganje obaveza nije rezultat nedostatka discipline, već problema sa regulacijom raspoloženja.
Psiholozi objašnjavaju da ljudi odlažu zadatke ne zato što ne znaju da organizuju vreme, već zato što pokušavaju da izbegnu neprijatne emocije stres, dosadu ili anksioznost koje određeni zadatak izaziva. Prokrastinacija, dakle, postaje mehanizam za kratkoročno popravljanje raspoloženja, iako dugoročno donosi osećaj krivice i dodatni pritisak.
- Radi se o emocionalnom upravljanju, a ne o lenjosti - navode stručnjaci. Ovakav uvid menja perspektivu: umesto da se fokusiramo na kalendare i liste zadataka, rešenje bi moglo da leži u tehnikama koje pomažu da se nosimo sa neprijatnim osećanjima.
Sve veći broj istraživača smatra da je razumevanje psihološke pozadine prokrastinacije ključno za razvijanje efikasnih strategija od mindfulness praksi do kognitivno-bihevioralnih metoda koje ne samo da pomažu u izvršavanju obaveza, već i u očuvanju mentalnog zdravlja.
Poginuo bicklista u Leskovcu
Autor: redportal.rs
