ALS je vrlo ozbiljna bolest sa visokom stopom smrtnosti. Oko 50 odsto obolelih, koji koriste pomoć u obliku cevi za hranjenje i respiratora, umire u roku od tri godine od dijagnoze.
Kako piše Najžena.alo.rs, Kostić je navodno poslednjih nekoliko godina bolovao od amiotrofične lateralne skleroze (ALS), neizlečive neurološke bolesti koja napada motoričke neurone u mozgu i leđnoj moždini, odgovorne za kontrolu mišića, zbog čega se nije pojavljivao u javnosti.
Amiotrofična lateralna skleroza (ALS), poznata i kao Lu Gerigova bolest od koje je navodno bolovao Miodrag Kostić, je bolest nervnog sistema koja zahvata motoričke neurone u mozgu i kičmenoj moždini, odgovorne za kontrolu mišića. Bolest napada ove neurone i postepeno ih uništava, što dovodi do gubitka kontrole nad mišićima.
Prvi slučaj ALS-a zabeležen je 1939. godine kod profesionalnog bejzbolaša Loua Gehriga, po kojem je bolest i dobila naziv Lou Gehrigova bolest.
Uzroci ALS-a
Tačan uzrok ALS-a nije poznat, ali se veruje da je u pitanju kombinacija genetskih i faktora iz okoline. Moguće je da dođe do mutacije gena koja utiče na rad motoričkih neurona. Takođe, izloženost toksičnim materijama, virusima ili fizičkim povredama može biti okidač za razvoj bolesti.
Simptomi ALS-a
Simptomi ALS-a se razvijaju postepeno i ne javljaju se iznenada. S napredovanjem bolesti, osoba gubi sposobnost hodanja, govorenja i gutanja. Prvi simptomi koji mogu ukazivati na ALS uključuju:
Grčevi u mišićimaSlabost mišića lica, vrata i grlaGubitak mišića u rukamaIzražen umorNespretnost i slabost rukuGubitak težineSlabost u nogama, ustima ili grluKako bolest napreduje, slabost mišića se širi na celo telo, a kasniji simptomi mogu uključivati:Trzanje mišićaNemogućnost gutanja bez zagrcavanjaProblemi sa disanjemPotreba za pomoći pri obavljanju svakodnevnih aktivnosti
Foto: Twitter.com/Skrinšot
Uznapredovala bolest
U uznapredovalim fazama ALS-a, osoba postaje gotovo potpuno nepokretna i mora koristiti hranjenje putem cevi, jer gubi sposobnost gutanja. Za disanje će biti potrebna pomoć respiratora. Iako ALS ne utiče direktno na mentalne sposobnosti, osobe obolele od ove bolesti mogu razviti depresiju zbog postepene nemogućnosti funkcionisanja i stalne zavisnosti od drugih.
Ponekad ALS može uticati i na emocionalne reakcije, uzrokujući iznenadne i neopravdane napade smeha ili plača.
Dijagnoza ALS-a
Ako primetite rane simptome, obratite se lekaru. Dijagnoza ALS-a obuhvata magnetnu rezonancu, elektromiografiju (test za ispitivanje funkcije mišića), kao i krvne testove, analize urina, lumbalnu punkciju i genetske testove.
Lečenje ALS-a
Nažalost, ALS je neizlečiva bolest. Lečenje se fokusira na ublažavanje simptoma i usporavanje napredovanja bolesti. To može uključivati fizikalne terapije za usporavanje gubitka mišića, kao i radne terapije koje pomažu u sprečavanju gušenja tokom jela. Takođe, govorne terapije mogu pomoći pacijentima da lakše komuniciraju. Lekovi koji se koriste mogu pomoći u kontroli grčeva i trzanja mišića, kao i u ublažavanju emocionalnih problema ili bola.
Smrtnost i prognoza
ALS je vrlo ozbiljna bolest s visokom stopom smrtnosti. Oko 50% obolelih, koji koriste pomoć u obliku cevi za hranjenje i respiratora, umire u roku od tri godine od dijagnoze. Međutim, postoje izuzetci, a neki oboleli žive i duže od deset godina, a najpoznatiji slučaj je fizičar Stephen Hawking, koji je živeo više od 40 godina nakon dijagnoze ALS-a u 21. godini života, sve do svoje smrti 2018. godine.
Autor: 24sedam.rs
