Finci sutra biraju novog predsednika, čija je uloga u vođenju spoljne politike postala značajnija zbog porasta tenzija sa susednom Rusijom izazvanih ratom u Ukrajini. 👇
Najveću glavobolju novom predsedniku, koji je i vrhovni komandant finskih oružanih snaga, zadaće geopolitičke promene u Evropi.
Dvojica političara predvode ukupno devet kandidata, bivšeg konzervativnog premijera Aleksandra Stuba i bivšeg ministra spoljnih poslova Peke Haavista iz Zelene stranke, koji je nezavisni kandidat. Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da će verovatno ići u drugi krug 11. februara.
- Sledeći predsednik republike će pre svega biti predsednik Zapada, predsednik članice NATO-a, a jedan od naših najvažnijih odnosa je naše partnerstvo sa Sjedinjenim Državama - rekao je Stub nedavno u televizijskom intervjuu, kako piše Kurir, prenosi Pink.rs.
Odnosi između Moskve i Helsinkija pogoršali su se nakon ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022., što je navelo Finsku da napusti svoju dugogodišnju vojnu neutralnost i pridruži se NATO-u u aprilu 2023. Rusija, sa kojom Finska deli granicu od 1.340 kilometara, brzo je upozorila da će odgovoriti protivmerama.
Nekoliko meseci kasnije, u avgustu 2023, Finska je zabeležila povećan priliv migranata bez viza na svojoj istočnoj granici.
Helsinki smatra da je reč o hibridnom napadu Moskve da destabilizuje zemlju. Finska je u novembru zatvorila svoju istočnu granicu.
Sadašnji predsednik Sauli Niinisto ponosio se svojim bliskim odnosom sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom pre nego što je postao jedan od njegovih najžešćih kritičara.
Svi predsednički kandidati zalažu se za nezavisnost Finske i njenu novu ulogu kao članice NATO-a, rekla je Hana Vas, zamenica dekana Fakulteta društvenih nauka Univerziteta u Helsinkiju.
Foto: Pixabay.com/Merja Partanen / @Hietaparta
Protiv kompanije SPEJSEKS podneta TUŽBA zbog nemara 😏
Autor: Pink.rs / Redportal.rs
