Refinansiranje duga postaje sve skuplje za visoko zadužene zemlje zbog visokih kamatnih stopa

Ekonomisti upozoravaju na visok nivo zaduženosti zemalja evrozone koji može da pokrene novu dužničku krizu u Evropskoj uniji.

Evropska centralna banka (ECB) u svojoj najnovijoj prognozi očekuje da će ove godine dug država u evrozoni iznositi 89 odsto njihove ekonomske proizvodnje, znatno iznad maksimalne granice od 60 odsto BDP koja je predviđena u takozvanom Paktu za stabilnost i rast EU.

Nivo zaduženosti je u obom trenutku izuzetno visok, što možda i nije toliki problem, ali stručnjaci su zabrinuti zbog toga što smatraju da dug evrozone neće pasti bez drastičnih reformi u prezaduženim zemljama - izjavio je danski ekonomista i predsednik savetodavnog Evropskog fiskalnog odbora Nils Tigesen, prenosi Dojče vele (DW).

Nivo duga u 11 zemalja EU je iznad granice od 60 odsto. Najzaduženije zemlje su Grčka sa dugom od 171 odsto BDP i Italija sa dugom od 144 odsto BDP, dok zaduženost Nemačke iznosi 66 odsto njene ekonomske proizvodnje.

Zemlje koje su veoma zadužene će sledeće godine morati ponovo da se uozbilje i krenu u smanjenje dugova, preporučuje Evropski fiskalni odbor, nezavisno savetodavno telo Evropske komisije (EK).

Ne može se očekivati da će finansijska tržišta jednostavno prihvatiti da su nivoi duga trajno iznad 100 odsto - dodaje Tigesen za DW.

Refinansiranje duga postaje sve skuplje za visoko zadužene zemlje zbog visokih kamatnih stopa. Sve je veći jaz između pouzdanih nemačkih i rizičnijih italijanskih državnih obveznica. U okviru EU ne postoji konsenzus o tome kako smanjiti nivo duga u evrozoni, već postoji podela na dva nepomirljiva tabora.

Jedna grupa država, predvođena Nemačkom, se zalaže za jasne budžetske ciljeve koji treba da važe za sve zemlje EU i da dovedu do brzog smanjenja duga. Druga grupa koju predvode Francuska i Italija smatra da strategije za smanjenje duga treba da budu odvojene i da uzmu u obzir specifične okolnosti u Parizu, Rimu ili Atini.

Grupa, takođe, odbija kazne za prekoračenje granice zaduženja. Tigesen poziva zemlje EU da već sada usvoje dugoročni plan za smanjenje duga pre nego što problem, poput krize u Grčkoj pre devet godina, izmakne kontroli i dovede do bankrota država.

Činjenica da sada imamo veće kamate od očekivanih trebalo bi da nas podseti da problem zaista treba da se shvati ozbiljno i da će razlike između zaduženih zemalja nastaviti da rastu ako se ništa ne preduzme - zaključio je danski ekonomista.

Autor: Tanjug

#EU

#Evropska unija

#dužnička kriza

#evropska centralna banka