Svet posle nafte suočiće se sa velikim promenama, a buduće globalne sile će se verovatno oblikovati prema resursima koji će postati ključni. Nafte je sve manje, pa se pažnja okreće ka drugim strateškim resursima.
Rude retkih metala, poput litijuma koji je neophodan za baterije električnih vozila i pametnih uređaja, postaju važnije nego ikad. Zemlje bogate ovim resursima, poput Bolivije i Čilea, mogu dobiti na značaju. Takođe, evropske zemlje poput Nemačke, Finske i Srbije imaju ozbiljan potencijal u jačanju svoje strateške globalne pozicije posedovanjem velikih rezervi ovog metala.
Minerali poput kobalta i nikla takođe su ključni za proizvodnju baterija, a zemlje Afrike, kao što su Demokratska Republika Kongo i Južni Sudan, koje imaju značajne rezerve ovih minerala, mogu postati važni igrači na globalnoj sceni.
Voda takođe postaje dragocen resurs, a zemlje koje imaju obilje slatke vode, poput Kanade i Brazila, mogu postati važni dobavljači.
Obnovljivi izvori energije, kao što su sunce i vetar, takođe će oblikovati budući svet. Zemlje sa obiljem ovih resursa, poput Kine i Indije, mogu postati lideri u proizvodnji čiste energije. Gotovo neverovatno zvuči i podatak da ogromna ulaganja u ovom pravcu ima i jedan od svetskih lidera u proizvodnji nafte i njenih derivata, Saudijska Arabija.
Svet se menja, i dok nafta postepeno nestaje sa scene, nove globalne sile će se uzdići na osnovu kontrole nad ovim dragocenim resursima.
Rusija ukoro kreće u proizvodnju litijuma ☝
Autor: Balša Stupar
