To je industrija koja možda nema previše plemenitih ideala

Armin Paperger, prvi čovek koncerna Rajnmetal, ne voli kad se njegova firma naziva "profiterom u krizi" – iako to neosporno jeste.

Vrednost akcija ovog proizvođača oružja se od prošlog februara više nego udvostručila, a nakon dugo vremena bi se firma mogla naći u grupi "40 najvećih", to jest nemačkom berzanskom indeksu DAX, piše Dojče vele.

Paperger ovaj koncern radije naziva "pomagačem" u nastaloj krizi. Jer on čini šta može kako bi popunio već žalosno prazne arsenale i nemačkog Bundesvera. Njegova vojna vozila, sisteme protivvazdušne odbrane, komunikacijsku oprema i municiju hitno traže i drugi.

Predsednik uprave za javni servis ARD priča da je u manje od godinu dana zaposleno oko 1.200 novih radnika tako da ih u čitavom svetu ima već tridesetak hiljada, oko polovine ih radi u Nemačkoj.

Od početka rata u Ukrajini su počeli i sa širenjem: u Mađarskoj se već gradi nova fabrika municije, u Španiji su preuzeli jednu tamošnju fabriku te vrste. Njihova je procena da će vojni sektor ove godine rasti za barem 15 ili 20%.

Rajnmetal je odličan primer onoga što se dešavalo i u nemačkoj vojnoj industriji nakon kraja Hladnog rata. Ta firma je devedesetih uspela da preživi smanjenje vojnih budžeta, te je preuzimala manje firme koje su stavljale katanac.

Na primer, pod krov koncerna je dospeo i švajcarski proizvođač artiljerije Oerlikon Contraves, 2008. je preuzeta i holandska fabrika tenkova Stork.

Novim akvizicijama su proširili asortiman, od vojnih oklopnih vozila, artiljerijskih i raketnih sistema do komunikacijske opreme, municije i eksploziva i utoliko je firma zaista "pomagač" ovakvoj nemačkoj vojsci.

Vlada kancelara Olafa Šolca je odlučila da formira dodatni fond od sto milijardi evra za nabavku vojne opreme, ali se nabavka tek polako odvija. Ipak, za nedeljno izdanje Bilda Paperger je rekao da već u prvom kvartalu ove godine žele da završe pregovore o nabavci novih oklopnih vozila za Bundesver.

Ovo doba je uzrokovalo i promenu percepcije nemačke vojne industrije: sve manje se doživljavaju kao „trgovci smrću“. Poslovanje sa tim sektorom uvek je značilo dozu griže savesti, kaže Kristijan Meling iz nemačkog Društva za spoljnu politiku.

To je industrija koja možda nema previše plemenitih ideala, ali je nužna: „Potrebna je sopstvena namenska industrija, inače zavisimo od drugih nacija“, kaže Meling.

U Rajnmetalu je i izvoz izuzetno važan – on čini dve trećine prometa. Ali i tu firma zavisi od podrške i dozvola nemačke vlade koja zna da bude izbirljiva. Doduše, bilo je mnogo primera kad je izvoz odobravan u diktature ili zemlje koje vode ofanzivne ratove, poput Saudijske Arabije.

No, ipak se nemačko oružje ne može kupiti tek tako, a svaki izvoz je pod lupom. Kada se radi o eventualnoj isporuci tenkova Ukrajini, u inostranstvu malo ko razume nemačko oklevanje. Nemcima se čak učitava i nepouzdanost.

To odlično pokazuje primer Poljske: ona ima nemačke teške tenkove tipa Leopard, koje hoće da prosledi Ukrajini, ali i za to treba dozvolu Berlina. U međuvremenu su Poljaci iz Južne Koreje poručili čak hiljadu novih tenkova, i pride borbene avione.

- Poljaci su shvatili da se s Nemačkom jednostavno ne mogu pouzdano sklapati poslovi - kaže Meling. Krivica ne leži u proizvođačima, nego u nemačkoj vladi, kaže on. "Za poslovanje Rajnmetala stvari postaju teže ako iz politike nema dovoljno podrške."

I sam Rajnmetal je nedavno dospeo pod žestoke kritike zbog nedostataka kod novog oklopnog vozila Puma kojeg ova firma proizvodi u saradnji s najvećim domaćim konkurentom – ali i najvažnijim partnerom, firmom Kraus-Mafaj Vegman (KMW).

Bundesveru je isporučeno 18 vozila za probu, a na vežbi gađanja prošlog decembra zakazalo je svih 18 komada.

Rajnmetal je brzo utvrdio da su kvarovi bili tek sitnice i dve sedmice kasnije objavio da je 17 od 18 vozila potpuno spremno. Ali i to je još jedan dokaz da nemačkoj vojnoj industriji predstoji dug put da pokaže da je u stanju da u razumnom roku isporuči sve što treba.

Autor: redportal.rs