Zabrinjavajući podatak da je porastao broj dece u dečjem radu za preko osam miliona i da danas iznosi oko 169 miliona

Dve trećine ljudi u svetu radi na crno, a nezaposlenost je brzo skočila sa 186 miliona, kolika je bila 2019. godine, na 207 miliona kolika je trenutno, rekao je danas nacionalni koordinator međunarodne organizacije rada za Srbiju Jovan Protić.

- Više od 40 miliona ljudi nalazi se u modernom ropstvu, od kojih je 25 miliona na prinudnom radu i 15 miliona su uglavnom žene u prisilnim brakovima. Sve se to odvija samo zato što je profit od takvog prisilnog rada ogroman i iznosi oko 150 milijardi dolara godišnje - rekao je Protić na konferenciji "Rizici novog doba - dve godine pandemije: da li su novi modeli poslovanja trajno stanje, koje rizike nose i kako ih prevazići".

On je rekao da je zabrinjavajući podatak da je porastao broj dece u dečjem radu za preko osam miliona i da danas iznosi oko 169 miliona. To se prema njegovim rečima, desilo prvi put posle 25 godina opadanja tog trenda.

- Dosadašnji pokazatelji stanja na tržištu rada kao što su stopa nezaposlenosti, prosečna zarada i produktivnost rada, nisu dobro merilo, pa smo morali da izađemo sa jednim novim, a to je gubitak radnih sati u svetu. On predstavlja kompozitno merilo rasta nezaposlenosti i neaktivnosti, skraćenje radnih sati, ali i plaćenih, a neobavljenih poslova - rekao je Protić i dodao da je "merilo pokazalo da je gubitak ogroman".

Na vrhuncu pandemije 2020. godine taj gubitak u Evropi i u Srbiji iznosio je, kako je rekao, 14,5% izubljenih radnih sati, a to znači da 14,5% ljudi kao da nije uopšte moglo da radi.

Dodao je i da su se nejednakosti koje su već bile prisutne samo pogoršale, kao i da su žene i mladi posebno pogođena grupa. Kada je u pitanju udar na siromaštvo, uočen je skok oko 10% u kategoriji ekstremnog siromaštva, gde ljudi žive sa manje od devet dolara dnevno. Nisko plaćeni radnici su, prema rečima Protića, najviše propatili usled COVID-19 jer su izgubili posao, što je povećalo iznos prosečne zarade.

- U pandemiji su više bila pogođena mala preduzeća nego velika koja su inače produktivnija - rekao je on.

Istakao je da se fiskalna podrška pokazala značajna u vreme pandemije u svetu, a da "helikopterski novac nije morao baš da se potroši, mada je u prvom kvartalu 2020. godine to bila jedna od retko delotvornih mera koja je ublažila i Džini koeficijent nejednakosti u zemlji u datom trenutku".

Protić je istakao da je vakcinacija ublažila gubitak radnih sati, oko dva odsto i spasila oko 307 miliona radnih mesta u svetu i da je ublažila rizike pandemije jer su ljudi mogli da se vrate na posao.

- Bezbednost i zdravlje na radu je tema koja je, zahvaljujući pandemiji, izašla na videlo. S tim u vezi, Srbija je ratifikovala dve nove konvencije koje se tiču bezbednosti zdravlja na radu, a to su Konvencija 155 i 157. Nadamo se da ćemo da doprinesemo u ovoj oblasti i novim zakonima od kojih je posebno bitan Zakon o osiguranju protiv povrede na radu - zaključio je Protić.

Autor: redportal.rs