Zapad i pre svega Amerika bi da sankcijama ekonomski, a time misle i vojno slome Rusiju u ratu u Ukrajini, ali analize vodećih međunarodnih organizacija i ekonomskih instituta upozoravaju da se ne vidi kraj tog rata i ruskog sloma, dok se ponegde ukazuje i na upozorenja da "Rusija nije samo benzinska pumpa s nuklearnom moći".
Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) i vodeći nemački i francuski instituti IfW i Insee ocenjuju da ukrajinski rat svetu neminovno donosi inflaciju, ogroman skok cena energije, sirovina i hrane, uz slabiji privredni rast i shodno tome ekonomske i političke posledice po mnoge zemlje.
Jedino će Amerika održati svoj već pregrejani privredni rast uprkos posledicama pandemije kovida i činjenice da ona ne oseća posledice ukrajinskog rata kao Evropa.
Takođe da dolar još jača kao svetska valuta i "oružje" protiv Rusije u ukrajinskom ratu, kao i zahvaljujući tome da je Amerika energetski i za potrebe hrane nezavisna, najveća je svetska vojna sila i najveći svetski uvoznik, a robna razmena s Rusijom je bila samo jedan odsto njene trgovine sa svetom.
OECD predviđa da će svetski privredni rast biti dodatno manji za jedan procenat, inflacija veća za 2,5%, IfW predočava da će rast nemačkog bruto domaćeg proizvoda biti upola manji, a u Francuskoj, drugoj ekonomiji po moći u Evropi, pad će biti bar za jedan procenat, prenosi Beta.
Skok cena hrane će uzdrmati bliski istok i sever Afrike, a ruska invazija na Ukrajinu je došla u času kad su svetska poljoprivreda i lanci snabdevanja hranom već bili krhki, uzdrmani takođe pandemijom korona virusa, u času kad su Ukrajina i Rusija kao glavni svetski izvoznici žitarica obustavili izvoz.
Dosad neviđeno žestoke sankcije Amerike i Zapada Rusiji su nanele težak udar ruskoj privredi, ali uzvratna posledice po svetske privredne i finansijske tokove se već osećaju, kako zbog skoka cena sirovina i energije, tako i činjenice da je prekinut izvoz žitarica iz Ukrajine i Rusije, a ove dve zemlje podmiruju trećinu potreba sveta kad je reč pre svega o pšenici i drugim žitaricama.
Američki analitički centar Džeopolitikal monitor ukazuje na to da "rat u Ukrajini nije samo ukrajinsko pitanje, što može uneti temeljne promene na svetskom planu, a što već vidimo u tome da se Nemačka ponovo naoružava, NATO je zbio redove, cene sirovina su krenule u nebo, Rusija je sve više izolovana".
- A kolikih razmera će biti promene u svetskom poretku zavisi od toga kako će se završiti ukrajinski rat - kažu stručnjaci američkog centra.
I drugi geopolitički i strategijski stručnjaci ističu da to jeste nepoznanica, da ruski predsednik Vladimir Putin, čije je poslednje opsežno obrazlaganje razloga ruskog vojnog ulaska u Ukrajinu praktično prećutano u zapadnoj javnosti, najavljuje da se "vojna operacija odvija po planu" i da stižu snažna ruska vojna pojačanja i sirijski drugi "dobrovoljci" da pomognu rusku operaciju u Ukrajini.
- Jasno je da Rusi očekuju dugi rat, Ukrajinci mobilišu svoje građane, ali koliko dugo će ti građani moći da se bore u ratu ako im postane nekako beznadežan - pita Džeopolitikal monitor.
Ipak, zavisnost Evrope od uvoza ruskog gasa je samo jedna od teškoća s kojima se suočavaju Evropljani u prihvatanju novih, još žešćih sankcija Rusiji. Nailaze i na neočekivane teškoće oko manjka komponenti za svoju automobilsku, elektronsku industriju, proizvodnju đubriva za poljoprivredu upravo iz Ukrajine i Rusije.
U Evropsku uniju su iz Ukrajine i Rusije uvoženi i derivati metanola za hemijsku industriju, sirovine i poluproizvodi za građevinsku industriju, lekove, kozmetiku, Rusija proizvodi 80% zamene za safire koji se koriste u optici i mikroelektronici, a glavni je svetski snabdevač retkim mineralima.
Mediji i analitičari u EU ukazuju i na studiju američkog univerzitetskog stručnjaka za geopolitiku i istoriju Nikolasa Maldera koji predočava da ekonomske sankcije ne moraju biti presudne za ishod nekog rata.
I ukazuje na to da je, uz ekonomsku odmazdu, za vojni poraz sila osovine u prvom svetskom ratu bila presudna potpuna demoralizacija vojnika, gubljenje svake nade u pobedu, a ne prvobitno glad i bolesti koje su ih teško pogodile.
Neku malu nadu su pobudili pregovori Kijeva i Moskve, ali svi analitičari su saglasni da će tek uz obustavu sukoba i spremnost Amerike za mirovnu nagodbu, moći da se krene u suštinske pregovore o namirenju interesa obe strane, ruske i ukrajinske, ali i Zapada da bi se mogao sklopiti sporazum o kraju rata.
ZVEZDA gostuje Barseloni ⚪🔴
Autor: redportal.rs
