Okrivili Rusiju za pogoršanje gasne krize u Evropi ☝

Gasprom je u četvrtom kvartalu 2021. smanjio izvoz u Evropu 25%, u poređenju sa istim periodom 2020. godine

Izvršni direktor Međunarodne agencije za energetiku (IEA) Fatih Birol okrivio je danas Rusiju za pogoršanje gasne krize u Evropi, rekavši da visoke cene i niske rezerve tog energenta u velikoj meri potiču od ponašanja ruskog državnog giganta Gasprom.

Rusija bi mogla da pošalje Evropi za trećinu više gasa kroz postojeće gasovode, rekao je Birol, izvršni direktor organizacije sa 30 članica, čije je sedište u Parizu. Ta količina gasa činila bi oko 10% dnevne potrošnje u Evropi, koliko je prema zvaničnicima potrebno za izbegavanje većih nestašica u slučaju hladnijeg vremena od očekivanog.

- Što se tiče evropskog gasa, verujemo da je nedovoljnim količinama na evropskim tržištima snažno doprinelo ponašanje Rusije. Za razliku od drugih država, kao što su Norveška, Alžir i Azerbejdžan, koje povećavaju isporuke gasa u Evropu, Gasprom je u četvrtom kvartalu 2021. smanjio izvoz u Evropu 25%, u poređenju sa istim periodom 2020. godine, uprkos visokim tržišnim cenama - rekao je Birol novinarima.

Ruski predsednik Vladimir Putin tvrdi da je Gasprom ispunio obaveze po dugoročnim ugovorima, a za visoke cene gasa krivi evropsko opredeljenje za kolebljive kratkoročne tržišne cene. Putin je naveo i da nemački kupci gasa preprodaju ruski gas Poljskoj i Ukrajini umesto da zadovoljavaju potrebe sopstvenog tržišta.

Niskim rezervama gasa u Evropi doprineli su i prethodna izrazito hladna zima, manja mogućnost korišćenja energije iz obnovljivih izvora i visoka letnja tražnja za tečnim gasom u Aziji. Birol nije želeo direktno da kaže da Rusija koristi gas kao sredstvo za politički pritisak na Zapadnu Evropu.

Primetio bih da se današnji mali dotok ruskog gasa u Evropu poklapa sa pojačanim geopolitičkim tenzijama oko Ukrajine. Samo sam hteo da istaknem ovu slučajnost”, kazao je Birol.

Rusija je razmestila desetine hiljada vojnika blizu granice sa Ukrajinom i traži garancije da se NATO neće širiti na tu zemlju. Moskva traži i da regulatorna tela Nemačke i Evropske unije odobre novoizgrađeni gasovod Severni tok 2 kojim prirodni gas treba direktno da stiže iz Rusije u Nemačku, čemu se najviše protive Ukrajina i Poljska.