Više od 10.000 vrsta biljaka i životinja pod velikim je rizikom od izumiranja zbog uništavanja prašume Amazona - od kojih je 35% već iskrčeno ili degradirano, navodi se u nacrtu značajnog naučnog izveštaja objavljenog u sredu.
Izveštaj koji je izradio Naučni odbor za Amazon, izveštaj od 33 poglavlja okuplja istraživanje o najvećoj prašumi na svetu od 200 naučnika iz celog sveta. To je do sada najdetaljnija procena stanja šume i obe jasno objašnjava vitalnu ulogu koju Amazon igra u globalnoj klimi i duboke rizike sa kojima se suočava.
Smanjivanje krčenja šuma i degradacije šuma na nulu za manje od jedne decenije "je ključno", navodi se u izveštaju, takođe pozivajući na masovnu obnovu već uništenih područja. Prašuma je vitalni bedem protiv klimatskih promena kako zbog ugljenika koji apsorbuje, tako i zbog onoga što skladišti. Prema izveštaju, tlo i vegetacija Amazone drže oko 200 milijardi tona ugljenika, više od pet puta od svetske godišnje emisije CO2.
Štaviše, kontinuirano uništavanje izazvano ljudskim uplitanjem u Amazonu dovodi više od 8.000 endemskih biljaka i 2.300 životinja u veliki rizik od izumiranja, dodaje se u izveštaju. Nauka pokazuje da se ljudi suočavaju sa potencijalno nepovratnim i katastrofalnim rizicima zbog više kriza, uključujući klimatske promene i pad biodiverziteta, rekla je profesor Univerziteta u Braziliji Mercedes Bustamante tokom virtuelne panel diskusije.
- Postoji uzan prostor mogućnosti da se promeni ova putanja. Sudbina Amazona ključna je za rešenje globalnih kriza - rekla je Bustamante.
U Brazilu je krčenje šuma naraslo otkako je desničarski predsednik Žaira Bolsonara preuzeo dužnost 2019. godine, dostigavši prošlogodišnji maksimum u 12 godina i privukavši negodovanje stranih vlada i javnosti. Bolsonaro je pozvao na rudarstvo i poljoprivredu u zaštićenim oblastima Amazone i oslabio agencije za zaštitu životne sredine, za koje ekolozi i naučnici kažu da je direktno rezultiralo porastom razaranja.
Susedna Kolumbija pre nedelju dana izvestila je da je krčenje šuma poraslo za 8% u 2020. u odnosu na prethodnu godinu, na 171.685 hektara, pri čemu se skoro 64% razaranja dogodilo u Amazoniji. Tokom panela, bivši predsednik Kolumbije Huan Manuel Santos žalio je zbog nedostatka političke volje među zemljama Amazona za rešavanje problema sa kojima se suočava prašuma.
- Na nesreću trenutno u Latinskoj Americi, a posebno u ovih osam zemalja ne vidite to političko vođstvo, ne vidite da je iko od tih predsednika preuzeo palicu - rekao je, misleći na zemlje koje se graniče sa prašumom.
Prema njegovoj originalnoj veličini, 18% basena Amazona već je iskrčeno, prema izveštaju - uglavnom za poljoprivredu i ilegalnu drvnu građu. Još 17% je degradirano. Iako će napori na restauraciji igrati važnu ulogu u zaštiti Amazone, poteškoće u obnavljanju šuma znače da bi glavni cilj trebalo da bude zaštita postojeće vegetacije i vodnih tela.
- Akcije restauracije mogu biti skupe i složene za sprovođenje, pa je zapravo bolje izbegavati krčenje šuma i degradaciju kako ne bi trebalo preduzimati obnoviteljske akcije - rekao je Marijelos Pena-Klaros, profesor na Univerzitetu Vageningen u Holandiji.
Trajno uništavanje može ugroziti samu sposobnost kišne šume da funkcioniše kao apsorber ugljenika, sa potencijalno pogubnim rezultatima za globalne klimatske promene. Odvojena studija objavljena u časopisu Nature u sredu pokazala je da neki delovi Amazone emituju više ugljenika nego što apsorbuju, na osnovu merenja ugljen-dioksida i ugljen-monoksida uzetih iznad prašume između 2010. i 2018. godine.
Autor: redportal.rs
