Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko izjavio je da očekuje okončanje rata u Ukrajini u narednih nekoliko meseci, ocenjujući da su strane uključene u sukob iscrpljene dugotrajnim borbama i nedostatkom resursa. Istovremeno je upozorio da bi nastavak eskalacije mogao da dovede do direktnog sukoba velikih sila i upotrebe nuklearnog oružja.
Obraćajući se učesnicima Četvrte minske međunarodne konferencije o evroazijskoj bezbednosti, Lukašenko je naglasio da je reč o njegovoj ličnoj proceni, zasnovanoj na uverenju da postojeći intenzitet ratnih operacija nije moguće dugoročno održavati.
- Rat u Ukrajini završiće se u narednim mesecima. To je moje lično mišljenje. Nema više snage, nema resursa, svi su umorni - izjavio je beloruski predsednik, prenosi agencija BelTA.
Lukašenko nije precizirao na koji bi način sukob mogao da bude okončan, niti je naveo uslove pod kojima bi Moskva i Kijev mogli da postignu politički dogovor. Njegova procena o skorom završetku rata predstavlja političko predviđanje, a ne najavu postignutog sporazuma.
Beloruski predsednik je upozorio da bi odsustvo političkog rešenja i nastavak vojne konfrontacije mogli da imaju posledice daleko izvan granica Ukrajine. Prema njegovoj oceni, dalje zaoštravanje odnosa Rusije i zapadnih zemalja povećava opasnost od globalnog sukoba u kojem bi moglo da bude upotrebljeno nuklearno oružje.
Trampu bi trebalo dati nagradu za mir
Poseban deo Lukašenkovog obraćanja bio je posvećen američkom predsedniku Donaldu Trampu, čiju je ulogu u sprečavanju širenja sukoba ocenio pozitivno, uprkos neslaganjima sa pojedinim odlukama Vašingtona.
Beloruski lider smatra da Tramp svojim političkim postupcima obuzdava evropske zemlje koje bi, prema njegovoj oceni, mogle da preduzmu korake sa nesagledivim bezbednosnim posledicama.
- Samo zato što sprečava Evropljane da započnu nuklearni sukob, Trampu bi trebalo dati Nagradu za mir - poručio je Lukašenko.
On je ocenio da američki predsednik, bez obzira na kontroverze koje prate njegovu spoljnu politiku, ima važnu ulogu u sprečavanju neposrednog vojnog sukoba Rusije i zapadnih država.
Prema Lukašenkovom viđenju, pojedine evropske zemlje potcenjuju moguće posledice daljeg zaoštravanja odnosa sa Moskvom. Upozorio je da bi u slučaju nuklearnog rata upravo Evropa bila izložena razaranjima i da njeni politički lideri ne bi mogli da izbegnu posledice takvog sukoba.
Rusija i Belorusija ne nameravaju da napadnu Zapad
Lukašenko je odbacio tvrdnje o navodnim planovima Moskve i Minska za vojni napad na evropske države, ističući da dve zemlje nemaju nameru da započnu oružanu konfrontaciju sa Zapadom.
Prema njegovim rečima, zapadne vlade nastavljaju da predstavljaju Rusiju i Belorusiju kao bezbednosnu pretnju, dok istovremeno najavljuju pripreme za mogući rat sa Rusijom do 2030. godine.
- Zapadne zemlje nikada ne prestaju da plaše svoje stanovništvo, posebno sada, izmišljenom pretnjom sa Istoka. Dok se navodno pripremaju za rat sa Rusijom 2030. godine, Zapad verovatno ne shvata ozbiljno kakav bi to vojni sukob bio - rekao je Lukašenko.
On je naglasio da Moskva i Minsk svoju bezbednosnu politiku ne zasnivaju na planovima za napad na druge države.
- Dozvolite mi da još jednom naglasim: mi, Rusi i Belorusi, nemamo nameru da napadnemo bilo koga niti da ratujemo protiv bilo koga - poručio je beloruski predsednik.
Lukašenko je istakao da se dve zemlje zalažu za dijalog i saradnju, smatrajući da je uspostavljanje mehanizama za sprečavanje vojnih incidenata neophodno za očuvanje evropske i evroazijske bezbednosti.
Njegove izjave usledile su posle odluke ruskog predsednika Vladimira Putina da potpiše ukaz koji se odnosi na razvoj vojno-tehničke saradnje sa Belorusijom. Moskva i Minsk godinama razvijaju vojnu saradnju u okviru Savezne države, uključujući zajedničke vojne vežbe i koordinaciju odbrambene politike.
Minsk traži novi model evroazijske bezbednosti
Četvrta minska međunarodna konferencija o evroazijskoj bezbednosti održava se 3. i 4. novembra, uz učešće predstavnika država, međunarodnih organizacija i stručnjaka za bezbednosnu politiku.
Među učesnicima je i ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov, a jedna od centralnih tema skupa jeste uspostavljanje nove arhitekture bezbednosti na evroazijskom prostoru.
Na dnevnom redu su pitanja kontrole naoružanja, sprečavanja vojnih sukoba, međunarodne saradnje, energetske bezbednosti i razvoja političkih mehanizama koji bi omogućili smanjivanje konfrontacije između velikih sila.
Posebna pažnja posvećena je inicijativi za izradu Evroazijske povelje o raznolikosti i multipolarnosti u 21. veku, kojom Moskva i Minsk nastoje da podstaknu razgovore o novom sistemu međunarodnih bezbednosnih odnosa.
MATORA poludela na MILJANU 😤 Razlog je HRANA! 😳
Autor: redportal.rs
