Amerikanci 3. novembra izlaze na kongresne izbore koji bi mogli da promene političku ravnotežu u Vašingtonu. Iako Donald Tramp nije na glasačkom listiću, rezultati će pokazati koliko podrške ima njegova politika na polovini drugog predsedničkog mandata i da li će republikanci nastaviti da kontrolišu zakonodavnu vlast.
Sjedinjene Američke Države u utorak, 3. novembra, održavaju kongresne izbore, poznate kao *midterms*, koji predstavljaju prvi veliki nacionalni izborni test administracije predsednika Donalda Trampa od njegovog povratka u Belu kuću u januaru 2025. godine.
Za razliku od predsedničkih izbora, na kojima se odlučuje ko će naredne četiri godine voditi državu, na kongresnim izborima Amerikanci odlučuju o sastavu zakonodavne vlasti. Međutim, njihov politički značaj često prevazilazi sam izbor kongresmena i senatora.
Ulog je mogućnost predsednika da sprovodi svoju političku agendu u preostale dve godine mandata.
Republikanska partija trenutno kontroliše oba doma američkog Kongresa, što Trampovoj administraciji daje značajnu prednost u zakonodavnom procesu. Eventualna promena većine u jednom ili oba doma mogla bi da oteža usvajanje zakona, budžetskih odluka i pojedinih reformi, ali i da otvori prostor za intenzivniju kontrolu rada Bele kuće.
🗳️ ŠTA AMERIKANCI SUTRA BIRAJU?
Na izborima će biti obnovljen celokupan sastav Predstavničkog doma Kongresa, odnosno svih 435 poslaničkih mesta, čiji se članovi biraju na dvogodišnji mandat.
Istovremeno, biraće se 35 senatora, od čega 33 na redovnim izborima i još dva na vanrednim izborima za popunjavanje upražnjenih mandata.
Za razliku od Predstavničkog doma, senatori imaju šestogodišnji mandat, pa se približno trećina Senata bira svake dve godine.
Trenutno republikanci imaju 53 mesta u Senatu, dok demokrate imaju 45, uz još dva nezavisna senatora koji sarađuju sa demokratskom grupom.
To znači da je demokratama za preuzimanje većine u gornjem domu potrebno da ostvare neto dobitak od četiri senatorska mesta.
U Predstavničkom domu odnos snaga znatno je tesniji, zbog čega i relativno mali broj promena u pojedinačnim izbornim okruzima može odlučiti koja će stranka upravljati ovim domom Kongresa.
🔴 TRAMP POLAŽE PRVI VELIKI ISPIT DRUGOG MANDATA
Kongresni izbori u Americi tradicionalno predstavljaju svojevrstan referendum o predsednikovoj politici.
Istorijsko iskustvo pokazuje da stranka predsednika često gubi mesta u Kongresu na izborima koji se održavaju na polovini njegovog mandata.
Razlozi za to su brojni. Predsednička stranka snosi političku odgovornost za stanje u zemlji, dok pristalice opozicije neretko imaju snažniji motiv da izađu na birališta i izraze nezadovoljstvo.
Za Trampa je situacija posebno značajna jer se radi o njegovom drugom i, prema važećem Ustavu SAD, poslednjem predsedničkom mandatu.
Ukoliko republikanci zadrže oba doma Kongresa, administracija će imati povoljnije uslove za nastavak realizacije svojih zakonodavnih prioriteta.
Ukoliko demokrate preuzmu Predstavnički dom, politička situacija u Vašingtonu postala bi složenija. Demokratska većina mogla bi da pokreće kongresne istrage, zahteva dokumentaciju od izvršne vlasti i blokira pojedine zakonodavne inicijative.
Preuzimanje Senata demokratama bi dodatno povećalo uticaj na predsednikova kadrovska imenovanja, uključujući i imenovanja saveznih sudija, za koja je potrebna saglasnost gornjeg doma.
Ipak, čak ni gubitak oba doma ne bi automatski značio kraj Trampove politike. Predsednik bi i dalje zadržao izvršna ovlašćenja koja mu pripadaju prema američkom ustavnom sistemu.
💵 EKONOMIJA U CENTRU IZBORNE BORBE
Jedno od najvažnijih pitanja na ovim izborima jeste stanje američke ekonomije.
Troškovi života, cene hrane, stanovanje, zapošljavanje i kupovna moć stanovništva predstavljaju teme koje neposredno utiču na svakodnevni život birača.
Republikanci nastoje da izbore predstave kao priliku da građani potvrde podršku predsednikovoj ekonomskoj politici, poreskim merama i pristupu trgovini.
Demokrate, sa druge strane, pokušavaju da nezadovoljstvo ekonomskim prilikama pretvore u glasove protiv republikanske većine.
Važno mesto u kampanji imaju i imigraciona politika, zdravstvena zaštita, pravo na abortus i pitanje granica predsedničke vlasti.
Za razliku od spoljnopolitičkih tema, čiji se uticaj na izbore teže može precizno izmeriti, ekonomska pitanja direktno pogađaju veliki deo američkog biračkog tela.
Upravo zato rezultate izbora ne treba posmatrati samo kroz odnos građana prema Trampovoj ličnosti, već i kroz njihovu ocenu konkretnih rezultata njegove administracije.
🏛️ NEKOLIKO DRŽAVA MOŽE DA ODREDI ODNOS SNAGA
Iako će se glasati širom Sjedinjenih Država, posebna pažnja usmerena je na relativno mali broj politički konkurentnih saveznih država i izbornih okruga.
Među državama u kojima se vode značajne borbe za senatorska mesta nalaze se Mejn, Mičigen, Džordžija, Severna Karolina, Ohajo i Teksas.
Posebnu pažnju privlače države u kojima su prethodni izborni rezultati pokazali da razlike između republikanaca i demokrata mogu biti male.
U američkom izbornom sistemu nije presudan ukupan broj glasova koje neka stranka osvoji na nacionalnom nivou, već raspodela pobeda po pojedinačnim izbornim jedinicama.
Zbog toga je moguće da stranka osvoji više glasova na nivou čitave zemlje, a ipak ne dobije većinu u Predstavničkom domu.
Dodatnu složenost unosi i prekrajanje granica pojedinih kongresnih izbornih okruga, koje može promeniti partijsku konkurentnost čak i bez značajnije promene političkih stavova birača.
⚖️ TRI MOGUĆA SCENARIJA POSLE IZBORA
Američki politički sistem mogao bi nakon 3. novembra da funkcioniše u nekoliko različitih institucionalnih okolnosti.
Prvi scenario podrazumeva očuvanje republikanske većine u oba doma Kongresa. U tom slučaju Bela kuća bi nastavila da sarađuje sa zakonodavnom vlašću koju kontroliše predsednikova stranka, mada bi unutrašnje razlike među republikanskim kongresmenima i dalje mogle da komplikuju donošenje pojedinih odluka.
Drugi scenario jeste podeljena vlast, u kojoj bi demokrate kontrolisale Predstavnički dom, a republikanci zadržali Senat. Takav rezultat zahtevao bi više političkih pregovora, naročito prilikom usvajanja budžeta i važnih zakona.
Treći scenario bio bi prelazak oba doma Kongresa pod kontrolu demokrata. To bi značajno ojačalo institucionalnu poziciju opozicije i otvorilo prostor za intenzivniji nadzor predsedničke administracije.
Međutim, nijedan od tih scenarija ne znači automatski da bi Tramp izgubio mogućnost političkog delovanja. Američki predsednik raspolaže sopstvenim ustavnim nadležnostima, dok je Kongres važan, ali ne i jedini centar političke moći.
🌍 ZAŠTO SU OVI IZBORI VAŽNI I ZA OSTATАK SVETA?
Sjedinjene Američke Države imaju centralnu ulogu u međunarodnoj politici, globalnoj ekonomiji i bezbednosnim odnosima, zbog čega promene u Vašingtonu mogu imati posledice daleko izvan američkih granica.
Kongres odlučuje o saveznom budžetu, značajnom delu finansiranja američke spoljne politike, vojnoj pomoći i brojnim trgovinskim i ekonomskim pitanjima.
Odnos snaga u Kongresu može uticati na rasprave o američkoj ulozi u NATO-u, odnosima sa Evropskom unijom, politici prema Kini i Rusiji, kao i pomoći Ukrajini.
Za Srbiju i zemlje Zapadnog Balkana izborni rezultati mogu biti važni zbog budućeg odnosa Bele kuće i Kongresa prema regionalnim pitanjima.
Ipak, ne treba očekivati da će sami kongresni izbori automatski dovesti do suštinskog zaokreta američke politike prema Balkanu. Spoljna politika SAD oblikuje se kroz složen odnos predsednika, Kongresa, Stejt departmenta i drugih institucija.
IZBORI KOJI ĆE ODREDITI POLITIČKE USLOVE DO 2028. GODINE
Sutrašnji izbori neće odlučiti ko će biti predsednik Sjedinjenih Američkih Država, ali će u velikoj meri odrediti institucionalne uslove u kojima će Donald Tramp provesti poslednje dve godine svog drugog mandata.
Istovremeno, oni predstavljaju važan politički test za Demokratsku partiju, koja nakon poraza na predsedničkim izborima 2024. pokušava da ponovo uspostavi snažniji uticaj na saveznu vlast.
Rezultati će ponuditi prve ozbiljne pokazatelje odnosa političkih snaga pred predsedničke izbore 2028. godine, ali neće unapred odrediti njihov ishod.
Zato se 3. novembra u Americi neće odlučivati samo o 435 kongresmena i 35 senatora, već i o tome koliko će širok manevarski prostor imati Bela kuća u naredne dve godine.
Autor: redportal.rs
