Najsmrtonosnije LETO u Evropi od početka merenja: Vrućine odnele više od 50.000 života 😯

Naučnici upozoravaju na „tihog ubicu“

Ekstremno toplo leto 2026. godine bilo je najsmrtonosnije u Evropi od početka merenja, pokazuje novo naučno istraživanje. Prema procenama, visoke temperature povezane su sa više od 50.000 smrtnih slučajeva u evropskim gradovima, a naučnici smatraju da se oko dve trećine tog broja može pripisati klimatskim promenama izazvanim ljudskim delovanjem, prenosi Euronews.

Novi podaci znatno premašuju prethodne rekorde. Tokom leta 2022. godine procenjeno je oko 29.000 smrti povezanih sa vrućinama, dok je u toplotnom talasu 2003. zabeleženo približno 28.000.

Između juna i avgusta ove godine, niz toplotnih talasa podigao je temperature u zapadnoj Evropi za prosečno 2,9 stepeni iznad vrednosti iz perioda od 1991. do 2020. godine. Pojedinih dana temperature su bile čak 12 stepeni više od uobičajenih.

- Ove brojke oštro podsećaju da sve toplija i ekstremnija leta ostavljaju sve teže posledice po javno zdravlje - izjavila je dr Kler Barns sa Imperijal koledža u Londonu, jedna od autorki studije.

Istraživači su analizirali podatke iz 854 urbana područja u Evropskoj uniji, Velikoj Britaniji, Norveškoj i Švajcarskoj, koja obuhvataju oko 40 odsto stanovništva tih zemalja. Koristili su statističke modele zasnovane na temperaturama i ranije utvrđenoj povezanosti između vrućina i smrtnosti, budući da se smrtni slučajevi izazvani visokim temperaturama često ne evidentiraju direktno.

Prema njihovoj proceni, čak 65 odsto prekomernih smrti povezanih sa vrućinama, odnosno oko 32.000 slučajeva, može se pripisati klimatskim promenama. Gotovo trećina ukupnog broja procenjenih žrtava stradala je tokom posebno intenzivnog toplotnog talasa između 17. juna i 1. jula.

Najugroženiji su bili stariji građani, hronični bolesnici i osobe koje nemaju odgovarajuće uslove da se zaštite od visokih temperatura. Na ljude starije od 85 godina odnosila se približno polovina procenjenih smrtnih slučajeva, dok je oko 6.000 preminulih bilo mlađe od 65 godina.

Najviše smrti povezanih sa vrućinama procenjeno je u Italiji, ukupno 13.303. Slede Francuska sa 7.268 i Španija sa 6.824 slučaja, dok su u Nemačkoj procenjene 6.340, a u Velikoj Britaniji 4.354 smrti.

Naučnici upozoravaju da su posledice posebno ozbiljne u gradovima sa malo zelenih površina, visokim zagađenjem i nedovoljno razvijenim sistemima zaštite od toplotnih talasa. Problem je izražen i u severnijim zemljama, gde infrastruktura često nije prilagođena ekstremnim temperaturama.

Autori studije ističu da su hitne mere neophodne kako bi se sprečile nove žrtve. Kao moguća rešenja navode širenje parkova i zelenih površina, prilagođavanje zgrada visokim temperaturama, otvaranje klimatizovanih javnih prostora i bolje sisteme ranog upozoravanja.

Istovremeno, naglašavaju da je smanjenje upotrebe fosilnih goriva ključno za usporavanje globalnog zagrevanja i ublažavanje budućih toplotnih talasa.