Šefica AfD-a: Ukinućemo evro, zatvoriti granice i izaći iz Šengena ☝️

Na nacionalnom nivou, Istraživačka grupa za izbore AfD-u daje 27% podrške, dok je CDU na 22%

Kopredsednica Alternative za Nemačku (AfD) Alis Vajdel (Alice Weidel) izjavila je da bi njena stranka, ukoliko uđe u saveznu vladu, tražila izlazak Nemačke iz evrozone i Šengena, zatvaranje nacionalnih granica i znatno strožu migracionu politiku.

Vajdel je to rekla u letnjem intervjuu za ZDF, emitovanom juče.

- Nemačkoj je pre uvođenja evra bilo znatno bolje - rekla je Vajdel, tvrdeći da je zajednička evropska valuta oslabila nemačku privredu i smanjila bogatstvo domaćinstava.

"Zatvorićemo granice i izaći iz Šengena"

Govoreći o migracijama, Vajdel je najavila zatvaranje nemačkih granica i izlazak iz Šengenskog prostora.

- Zatvorićemo ih i izaći ćemo iz Šengena - rekla je.

Založila se i za veći broj deportacija i manje dodeljivanja državljanstva, uključujući povratak Sirijaca kojima više ne važi status zaštite.

Vajdel je istovremeno kritikovala CDU kancelara Fridriha Merca (Friedrich Merz) i ministra finansija iz SPD-a Larsa Klingbajla (Lars Klingbeil), te ponovo napala CDU zbog odbijanja saradnje sa AfD-om.

- Vladaćemo u prvim saveznim pokrajinama. A vladaćemo i na saveznom nivou - poručila je.

AfD veoma jak u anketama

AfD uoči izbora 6. septembra u Saksoniji-Anhaltu, prema navedenom istraživanju, ima podršku veću od 40 odsto birača.

Na nacionalnom nivou, Istraživačka grupa za izbore (Forschungsgruppe Wahlen) AfD-u daje 27% podrške, dok je CDU na 22%. Najnoviji ZDF-ov Politbarometar pokazuje i snažnu poziciju AfD-a uoči septembarskih izbora u istočnim saveznim pokrajinama.

Vajdel je ponovo odbacila i planiranu zabranu novih automobila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem, kao i mere kojima se pokušavaju smanjiti posledice klimatskih promena izazvanih ljudskim delovanjem.

Šta je AfD?

Alternativa za Nemačku osnovana je 2013. godine kao evroskeptična stranka koja se protivila politici spasavanja zaduženih članica evrozone.

U godinama nakon migrantske krize 2015. snažno se pomerila udesno, a u središte svoje politike stavila je protivljenje imigraciji i islamu, te znatno kritičniji odnos prema Evropskoj uniji. Danas se AfD opisuje kao krajnje desna, nacionalistička i antiimigrantska stranka.

Na prevremenim saveznim izborima u februaru 2025. AfD je osvojio 20,8% glasova, dvostruko više nego 2021. godine, te završio na drugom mestu iza CDU-a.

Sa 152 poslanika postao je najveća opoziciona stranka u Bundestagu. Druge vodeće nemačke stranke do sada su odbijale koalicionu saradnju sa AfD-om, održavajući takozvani "vatreni zid" prema krajnjoj desnici.

Nemački Savezni ured za zaštitu ustava (BfV) u maju 2025. godine proglasio je AfD potvrđeno krajnje desno ekstremističkom strankom.

Međutim, Upravni sud u Kelnu u februaru ove godine privremeno je zabranio BfV-u da AfD tako označava i tretira dok ne bude doneta odluka u glavnom sudskom postupku. Sud je naveo da i dalje postoji snažna sumnja u protivustavne težnje unutar stranke, ali da zasad nije dovoljno utvrđeno da one obeležavaju AfD u celini.

Ko je Alis Vajdel?

Alis Vajdel (47) jedna je od dvoje predsednika AfD-a na saveznom nivou, zajedno sa Tinom Krupalom (Tino Chrupalla), a od 2017. godine vodi i poslanički klub stranke u Bundestagu.

AfD-u se pridružila 2013. godine, iste godine kada je stranka osnovana.

Po struci je ekonomistkinja. Studirala je ekonomiju i poslovnu ekonomiju i doktorirala ekonomiju, a pre ulaska u politiku radila je, između ostalog, za Goldman Saks (Goldman Sachs) i Alijanc global investors (Allianz Global Investors).

Više godina provela je u Aziji, ponajviše u Kini, i govori mandarinski.

Na izborima 2025. godine bila je prva kandidatkinja za kancelarku u istoriji AfD-a. Pod njenim vođstvom stranka je ostvarila najbolji rezultat na saveznim izborima od osnivanja, osvojivši više od deset miliona glasova.

Vajdel se privatnim životom razlikuje od tradicionalnog profila stranke, čiji je vrh često naglašavao konzervativne porodične vrednosti. Živi u istopolnoj zajednici i sa partnerkom, koja je poreklom sa Šri Lanke, odgaja dvojicu sinova.