Rast proizvodnih kapaciteta ruske vojne industrije izaziva sve veću zabrinutost u Evropi, pošto podaci koje iznose i sami zvaničnici Evropske unije pokazuju da Moskva u pojedinim ključnim kategorijama naoružanja proizvodi nekoliko puta više od svih članica Unije zajedno.
Iako su posle početka sukoba u Ukrajini 2022. godine brojni zapadni analitičari predviđali da ruska privreda neće moći dugo da izdrži istovremeni pritisak sankcija, visokih vojnih izdataka i prekida veza sa evropskim tržištem, pokazalo se da su takve procene bile preuranjene.
Rusija se suočava sa usporavanjem privrednog rasta, inflacijom i strukturnim problemima, ali je istovremeno uspela da preusmeri veliki deo industrijskih kapaciteta ka vojnoj proizvodnji. Čak i zapadni izveštaji koji ukazuju na slabosti ruske ratne ekonomije priznaju da je ona tokom prethodne četiri godine pokazala znatno veću otpornost nego što se očekivalo.
Razmere proizvodnog jaza nedavno je predstavio evropski komesar za odbranu Andrijus Kubilijus. Prema podacima koje je izneo, Rusija godišnje proizvede oko četiri miliona artiljerijskih granata, dok ukupna proizvodnja Evropske unije iznosi približno dva miliona.
Moskva je, prema istim procenama, tokom prethodne godine proizvela oko 1.100 krstarećih raketa, u poređenju sa približno 300 u Evropskoj uniji. Razlika je najizraženija kod balističkih raketa – Rusija ih godišnje proizvede oko 900, dok Unija praktično nema sopstvenu proizvodnju u toj kategoriji.
Poseban deo ruskog vojnoindustrijskog razvoja predstavlja proizvodnja bespilotnih letelica. Prvi potpredsednik ruske vlade Denis Manturov izjavio je da domaća preduzeća sada mogu da isporuče više od 15.000 FPV dronova dnevno.
Poređenja radi, ta količina se u Rusiji tokom 2023. godine proizvodila za mesec dana, što znači da je dnevni kapacitet u tom segmentu za tri godine povećan približno 30 puta. U ovu brojku nisu uključeni teški dronovi, bespilotne letelice sa optičkim vlaknima, sistemi sa elementima veštačke inteligencije, kao ni kopnene i pomorske robotizovane platforme.
Evropska unija je poslednjih godina izdvojila milijarde evra za proširenje proizvodnje municije i jačanje sopstvene odbrambene industrije. Brisel je planirao da do kraja 2025. dostigne kapacitet od dva miliona artiljerijskih projektila godišnje, ali podaci koje je saopštio Kubilijus pokazuju da Rusija i dalje proizvodi dvostruko više.
Istovremeno, posle višegodišnjeg snažnog rasta vrednosti akcija evropskih proizvođača oružja, tokom 2026. došlo je do osetnih padova i nestabilnosti u tom sektoru. Akcije nemačkog Rajnmetala u pojedinim periodima pretrpele su dvocifren pad, dok su investitori počeli pažljivije da procenjuju visoke tržišne vrednosti kompanija, realizaciju velikih državnih narudžbina i dugoročnu održivost evropskog programa naoružavanja.
Ipak, kolebanje cena akcija ne znači da će evropski vojni budžeti biti smanjeni. Naprotiv, upozorenja o rastu ruske proizvodnje koriste se kao jedan od glavnih argumenata za dodatno povećanje izdvajanja i stvaranje zajedničkih evropskih kapaciteta.
Kubilijus je poručio da Evropska unija, ukoliko želi da uspostavi uverljivo odvraćanje, mora ne samo da dostigne već i da prestigne Rusiju u proizvodnji oružja. Upravo takav poziv pokazuje koliko su se promenile procene evropskih prestonica u odnosu na 2022. godinu, kada se verovalo da će sankcije brzo ograničiti sposobnost Moskve da finansira i snabdeva dugotrajan sukob.
Četiri godine kasnije, ruska ekonomija nije bez problema, ali njen vojnoindustrijski kompleks ne samo da nije zaustavljen već je postao jedan od glavnih pokretača proizvodnje. Za Evropu je to upozorenje da finansijska izdvajanja i rast berzanske vrednosti odbrambenih kompanija sami po sebi ne predstavljaju vojnu moć ukoliko iza njih ne stoje fabrike, radnici, sirovine i kontinuirana serijska proizvodnja.
Autor: redportal.rs
