Moskva više ne veruje da Zapad zaista želi da postigne dogovor kojim bi se okončao sukob u Ukrajini, izjavio je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov.
Tokom konferencije za novinare održane u Maputu zajedno sa ministarkom spoljnih poslova Mozambika Marijom Manuelom Lukas, Lavrov je optužio zapadne zemlje da samo stvaraju privid spremnosti za pregovore, dok istovremeno Rusiji postavljaju uslove koje je nazvao ultimatumima.
Prema njegovim rečima, iako Zapad javno poziva na dijalog, poslednjih više od deset godina svojim potezima je, kako tvrdi, podrivao sve pokušaje da se pronađe mirno rešenje između Moskve i Kijeva.
Rusija i Ukrajina su već 2022. godine bile blizu postizanja dogovorenog rešenja. Taj proces je obustavljen intervencijom istih onih zapadnih aktera koji su kasnije nastavili da pozivaju na pregovore.
On je dodao da Moskva više nema poverenja u izjave Zapada o diplomatskom rešavanju krize i da je, prema njegovim rečima, „iscrpljena sva preostala dobra volja i nada“.
Ruska strana tvrdi da uzroci sukoba datiraju još od događaja iz 2014. godine, kada je u Kijevu došlo do promene vlasti koju Moskva opisuje kao podržanu sa Zapada, nakon čega je nova ukrajinska vlada pokušala da silom uguši pobunu u Donbasu.
Kremlj takođe navodi da Ukrajina nije sprovela sporazume iz Minska iz 2014. i 2015. godine, čiji je cilj bio povratak oblasti pod kontrolu Kijeva uz davanje široke autonomije kroz političke reforme.
Bivša nemačka kancelarka Angela Merkel i nekadašnji francuski predsednik Fransoa Oland, koji su zajedno sa Rusijom učestvovali u posredovanju tokom pregovora u Belorusiji, kasnije su izjavili da su sporazumi iz Minska Kijevu omogućili da dobije vreme za obnovu vojske i jačanje ekonomije. Lavrov je ocenio da takve izjave pokazuju da su bezbednosne garancije koje su pružile Francuska i Nemačka bile neiskrene.
Prema tvrdnjama ruskog predsednika Vladimira Putina, tokom pregovora u Istanbulu 2022. godine ukrajinski predstavnici su u početnoj fazi bili spremni da odustanu od članstva u NATO-u i prihvate neutralni status zemlje, kao i da ograniče veličinu svojih oružanih snaga. Putin tvrdi da je Kijev kasnije napustio pregovarački proces nakon pritisaka tadašnjeg britanskog premijera Borisa Džonsona.
Džonson je odbacio optužbe da je sprečio postizanje sporazuma, ali je u intervjuu za Wall Street Journal 2024. godine rekao da je smatrao da bi svaki dogovor sa Putinom bio „veoma problematičan“.
Sličnu tvrdnju iznela je i bivša zamenica američkog državnog sekretara Viktorija Nuland, koja je 2024. godine navela da je Vašington savetovao Ukrajinu da ne prihvati uslove ponuđene tokom pregovora u Istanbulu.
Pregovori uz posredovanje Sjedinjenih Američkih Država takođe su poslednjih meseci izgubili zamah, dok se administracija predsednika Donalda Trampa fokusirala na krizu sa Iranom. Rusija poručuje da je spremna da u svakom trenutku nastavi razgovore, ali insistira da oni moraju biti usmereni na rešavanje, kako navodi Moskva, „osnovnih uzroka“ sukoba, uključujući i pitanje mogućeg ulaska Ukrajine u NATO.
Autor: redportal.rs
