Premijer Mark Karni snažno se protivi planiranom referendumu o otcepljenju Alberte u oktobru ove godine i tvrdi da je Alberta „neophodna za Kanadu”, iako su savezni stručnjaci utvrdili da se postojeća odgovarajuća zakonska regulativa ne može primenjivati na specifično pitanje suvereniteta pokrajine. Međutim, vlada Alberte je objavila da će se 19. oktobra sprovesti referendum, a stanovnici će se izjasniti da li žele da ostanu u Kanadi ili da pokrajinska vlada započne proces održavanja obavezujućeg referenduma o otcepljenju.
Separatistički pokret u Alberti naišao je (navodno) na veliku pravnu prepreku u vezi sa pravima starosedelaca, a sudovi su presudili da svaki potez ka otcepljenju zahteva konsultacije sa Prvim narodima (Indijanci). Ugovori sklopljeni sa starosedelačkim narodima su zaštićeni Ustavom, što znači da bi otcepljenje zahtevalo izmenu najvišeg pravnog akta Kanade.
U aprilu i maju 2026. Kraljevski sud Alberte poništio je odobrenje peticije grupe „Ostani slobodna, Alberta”. Sudija Šenaja Leonard presudila je da je Izborna komisija Alberte pogrešila pravno i da pokrajinska vlada nije ispunila svoju ustavnu „dužnost da se konsultuje sa Prvim narodima” pre nego što odobri referendum. Ali premijerka Danijel Smit i vlada Alberte kritikuju ovu sudsku odluku, tvrdeći da je „antidemokratska” i obećavaju da će se žaliti na presude višim sudovima.
Karni naglašava da bi svaki ozbiljan pokušaj pokrajinskog otcepljenja na kraju zahtevao „jasnu većinu”, a ne prostu sa ishodom 50 odsto birača plus jedan. Takođe, kada je reč o referendumu, često se građanima govori: „Glasajte za to jer je to vaš slobodan izbor.„ Drugim rečima, glasajte za otcepljenje jer ćemo tako ojačati naše pozicije u budućim pregovorima Alberte sa saveznom vladom.
- To je veoma opasan blef - istakao je Karni, dodajući:
Svakako ću se zalagati za jedinstvo Kanade. Kampanja savezne vlade će se sprovesti kroz njena dela, a ne samo na rečima.
On smatra da biti deo „celovite Kanade” donosi mnoge ekonomske prednosti za Albertu, jer je ona deo velikog tržišta i deo sporazuma o slobodnoj trgovini sa 1,5 milijardi ljudi širom sveta.
Karni je upozorio administraciju predsednika SAD Donalda Trampa da se ne meša u separatistički pokret u Alberti nakon što je otkriveno da su separatisti kontaktirali s MAGA, Trampovim pokretom „Učinimo Ameriku ponovo velikom”. Premijerka Alberte je takođe posetila Trampa i to pre nego što se on vratio na vlast.
Poglavica Troj Noulton iz naroda Pikani je rekao da je svaka priča o odvajanju „zaista ludost” i naglasio da je razgovarao sa ministrom za odnose sa starosedeocima Rikom Vilsonom, kome je preneo da je retorika koju promoviše pokrajina „preuzeta direktno iz priručnika predsednika Trampa”.
Takođe, dugi niz godina savezna vlada Kanade je bila „gluva” na zahteve Alberte da se izgradi naftovod do obale Tihog okeana i tako smanji zavisnost od izvoza energenata samo u SAD. Na kraju su se savezna i pokrajinska vlada dogovorile o datumu početka izgradnje novog naftovoda koji će se koristiti za izvoz energenata na azijsko tržište, izjavili su Mark Karni i premijerka Alberte Danijel Smit. Sporazum savezne vlade sa Albertom izazvao je kritike pokrajinske vlade Britanske Kolumbije, pojedinih starosedelačkih grupa (Indijanaca) i ekologa, koji optužuju Karnija da je napustio svoja klimatska ubeđenja i izdao svoju nekadašnju ulogu specijalnog izaslanika UN za klimatske akcije i finansije.
Postoji (opravdana) bojazan da ovo što se dešava u Alberti može dati krila separatistima u Kvebeku, koji je višedecenijski dom nacionalističkog pokreta koji se zalaže za odvajanje od Kanade, ukorenjenog u želji da se prizna poseban jezički i kulturni identitet Kvebeka.
U Kanadi se očekuje „vruća politička jesen” uz neizostavno pitanje da li predstavnici Indijanaca zaista zastupaju interese svoga naroda, koji inače u pojedinim rezervatima žive u veoma lošim uslovima ili su korumpirani i u službi aktuelnih dnevnopolitičkih dešavanja.
Autor: Marina Bulatović
