Kalas: Evropi je potrebna hemoterapija zbog zavisnosti od Kine

Deficit EU u robnoj razmeni sa Kinom dostigao gotovo 360 milijardi evra

Šefica evropske diplomatije Kaja Kalas uporedila je nastojanje Evropske unije da smanji zavisnost od Kine sa lečenjem ozbiljne bolesti, ocenivši da bi Evropi mogla biti potrebna hemoterapija, iako bi takav proces bio bolan.

Kako piše Njujork tajms, njene reči pokazuju da Brisel sve oštrije govori o ekonomskim odnosima sa Pekingom, iako je Kina drugi najveći trgovinski partner Evropske unije posle Sjedinjenih Američkih Država.

Kalas je, govoreći o zavisnosti Evrope od kineske proizvodnje i uvoza, navela da je dijagnoza jasna, ali da unutar Evropske unije još nema saglasnosti o lečenju. Prema njenim rečima, u slučaju teške bolesti postoji izbor između ublažavanja bola i ozbiljne terapije, pri čemu je hemoterapija bolna, ali usmerena na rešavanje suštine problema.

Prema oceni američkog lista, ta izjava odražava rastuću zabrinutost u Evropi zbog sve agresivnije trgovinske politike Pekinga i brzog rasta uvoza kineske robe. Evropski lideri i kompanije strahuju da bi kineska dominacija u proizvodnji mogla da ugrozi domaću industriju, posebno u sektorima u kojima je Evropa do skoro imala snažnu poziciju.

Direktor briselskog ekonomskog instituta „Brigel” Džeromin Cetelmajer ocenio je da se u Evropskoj uniji oseća suštinska panika zbog kineske industrijske nadmoći. On je naveo da u Briselu postoji strah od neposrednog industrijskog pada i osećaj da se Evropa suočava sa pretnjom koja više nije samo trgovinska, već strateška.

Zabrinutost Brisela nailazi na oštar odgovor Pekinga. Kineski zvaničnici upozoravaju da će Kina uzvratiti na eventualne zaštitne mere Evropske unije, uključujući carine, kvote ili nove instrumente trgovinske odbrane.

Spor bi mogao da se dodatno zaoštri u narednim nedeljama. Svetski lideri će se sredinom juna okupiti na samitu G7 u Evijanu, u Francuskoj, gde će jedna od tema biti globalne ekonomske neravnoteže. Ubrzo posle toga, odnosi sa Kinom trebalo bi da budu na dnevnom redu sastanka lidera svih 27 članica Evropske unije.

Smanjenje zavisnosti od Kine, međutim, za Evropu neće biti jednostavno. Političari i poslovni krugovi strahuju od kineskih kontramera, dok su evropski potrošači već duboko oslonjeni na jeftiniju kinesku robu, posebno na električna vozila i proizvode iz oblasti čiste energije.

Evropu dodatno brine činjenica da je Kina već koristila ograničenja izvoza retkih zemnih minerala i magneta kao sredstvo pritiska u trgovinskim sporovima. Ti materijali su neophodni za visokotehnološku proizvodnju, električna vozila, zelenu energiju i odbrambenu industriju.

Prema podacima Evrostata, Evropska unija je u 2025. godini u Kinu izvezla robu vrednu 199,6 milijardi evra, dok je iz Kine uvezla robu vrednu 559,4 milijarde evra. To znači da je deficit EU u robnoj razmeni sa Kinom dostigao gotovo 360 milijardi evra.

Brisel sada pokušava da pronađe ravnotežu između zaštite sopstvene industrije i izbegavanja otvorenog trgovinskog rata sa Pekingom. Ipak, izjave Kaje Kalas pokazuju da u Evropskoj uniji sve više jača uverenje da dosadašnji model odnosa sa Kinom više nije održiv.