Usporeno krčenje PRAŠUMA 🌳🌲

Ali gubitak i dalje alarmantno visok

Iako se tropske prašume i dalje smanjuju, tempo njihovog nestajanja usporava nakon rekordnog gubitka zabeleženog 2024. godine, saopštio je Svetski institut za resurse. Tokom 2025. izgubljeno je 4,3 miliona hektara tropskih primarnih šuma, što je površina približno jednaka Danska, pokazuju podaci laboratorije GLAD sa Univerzitet Merilend. Ipak, to je za 36 odsto manje u odnosu na prethodnu godinu.

Kopredsednica programa Global Forest Watch u okviru WRI-ja, Elizabet Goldman, ocenila je ove rezultate kao ohrabrujuće.

- Pad ovakvih razmera u jednoj godini daje nadu i pokazuje šta odlučne mere vlasti mogu da postignu. Ipak, deo smanjenja posledica je zatišja nakon ekstremne sezone požara - rekla je ona.

Dodala je da se požari i klimatske promene međusobno podstiču, te da će, uz El Ninjo koji se očekuje 2026. godine, ulaganja u prevenciju i reagovanje biti ključna jer ekstremni uslovi postaju sve češći. Uprkos padu, gubitak šuma je i dalje 46 odsto veći nego pre deset godina.

WRI upozorava da je globalni nivo krčenja i dalje previsok i iznad granica potrebnih za ostvarenje cilja zaustavljanja i preokreta gubitka šuma do 2030. godine, obaveze koju je prihvatilo više od 140 država. Trenutni nivo je, kako navode, oko 70 odsto viši od potrebnog.

Najveći deo smanjenja zabeležen je u Brazil, gde se nalazi Amazonija. Ta zemlja je smanjila gubitak primarnih šuma koji nije izazvan požarima za 41 odsto u odnosu na 2024. godinu, čime je dostignut istorijski minimum. Ipak, širenje poljoprivrede ostaje glavni uzrok krčenja šuma na globalnom nivou, dok su požari vodeći neposredni faktor uništavanja.

Direktor GLAD laboratorije, Metju Hansen, upozorio je da su klimatske promene i krčenje zemljišta dodatno povećali rizik od požara.

- Bez hitnih mera za suzbijanje požara i bolje upravljanje njima, dovodimo u pitanje opstanak najvažnijih svetskih šuma - naglasio je.

Gubitak šuma i dalje je visok u brojnim zemljama, uključujući Bolivija, Demokratska Republika Kongo, Peru, Laos i Madagaskar. Kao ključni razlozi navode se širenje poljoprivrede, rudarstvo, požari i zavisnost lokalnog stanovništva od šuma za hranu i gorivo.