Iako nema ni milion stanovnika, a od prirodnih resursa poseduje samo pesak i so, afrička državica Džibuti postala je najtraženija nekretnina na planeti. Dok se svet trese zbog rata Sjedinjenih Američkih Država i Izraela protiv Irana, koji je počeo 28. februara 2026. godine, sve oči su uprte u "Vrata suza" – moreuz Bab el Mandeb, gde se nalaze vojne baze najmoćnijih sila sveta, smeštene na samo nekoliko kilometara jedna od druge.
U Džibutiju se nalazi neverovatan skup stranih vojnih baza: SAD, Kina, Francuska, Japan i Italija dele istu obalu. Razlog je jednostavan – Bab el Mandeb. Kroz ovaj prolaz, širok jedva 30 kilometara, svakodnevno prolazi 12% svetske pomorske trgovine i čak 90% internet kapaciteta između Evrope i Azije.
- Ovaj region se nalazi u centru svega – od globalne trgovine i transporta, preko optičkih kablova, do energije. Direktno je povezan sa Sueckim kanalom i Indo-pacifikom - objašnjava Federiko Doneli, autor knjige o borbi za moć u Crvenom moru.
Sa blokiranim Hormuzom, koji kontroliše Iran, strateški položaj Džibutija na ulazu u Crveno more postao je kritičniji nego ikada. Jedan zvaničnik Džibutija je to najbolje opisao: „Naša geografija je naš glavni nacionalni resurs. To je za nas ono što je nafta za države Zaliva“, rekao je on pod uslovom anonimnosti.
Ko plaća najviše?
Predsednik Ismail Omar Gele, koji vlada već više od dve decenije i ide ka svom šestom mandatu, majstorski koristi ovaj "poslovni model". Prema podacima iz vrha vlasti, tarife za boravak su paprene:
- SAD plaćaju 65 miliona dolara godišnje za Kamp Lemonije (njihovu jedinu stalnu bazu u Africi).
- Francuska izdvaja 30 miliona dolara.
- Kina plaća 20 miliona dolara.
- Italija i Japan daju po nešto više od 3 miliona dolara.
Međutim, ovaj novac ne stiže do običnih ljudi. Dok se milijarde slivaju kroz luke i baze, nezaposlenost u zemlji iznosi skoro 40%, a svaka peta osoba živi u ekstremnom siromaštvu.
- Džibuti je u strateškoj poziciji, ali ti interesi pripadaju narodu, a ne jednom čoveku - upozorava opozicioni lider Daher Ahmed Farah.
Između dve vatre
Džibuti se opasno kocka pokušavajući da ostane podjednako blizak i Vašingtonu i Pekingu. Kina nije samo izgradila vojnu bazu, već je finansirala i prugu koja povezuje Etiopiju sa obalom, što donosi 85% BDP-a Džibutija. Sa druge strane, američki državni sekretar Marko Rubio nedavno je potvrdio "dugotrajno strateško partnerstvo" sa Geleom, uprkos prisustvu kineskih trupa u komšiluku.
Ipak, predsednik Gele ne planira da ode sa vlasti. Na pitanje da li će se povući, odgovorio je:
Volim svoju zemlju previše da bih se upustio u neodgovornu avanturu i bio uzrok podela.“
Dok on čuva stabilnost za strane vojske, „Vrata suza“ ostaju jedini prozor u svet kroz koji globalna ekonomija još uvek može da diše.
Autor: redportal.rs
