Koje asistencije u autu treba ODMAH da isključite ☝️ 🚘

Tehnologija treba da bude podrška, a ne zamena za pažnju i odgovornost vozača

Savremeni automobili prepuni su asistenata i elektronskih sistema koji imaju za cilj da povećaju bezbednost i udobnost. Ipak, postavlja se pitanje da li baš svaki od tih sistema zaista pomaže vozaču ili neki od njih vremenom umanjuju njegovu pažnju i aktivnu ulogu u vožnji? 🚘

Lane Assist (asistent zadržavanja u traci) može biti izuzetno koristan na dugim putovanjima, naročito na auto-putu kada se prelazi 600 kilometara i više u kontinuitetu. U takvim uslovima umor je realan faktor rizika i sistem može biti dodatna sigurnost ukoliko dođe do pada koncentracije. Međutim, u svakodnevnoj vožnji često deluje suvišno. U situacijama kada na putu nema drugih vozila, a vozač želi da izbegne rupu ili prepreku bez uključivanja migavca, sistem može da pruži otpor na volanu i tako uspori reakciju u neočekivanoj situaciji. Tada asistencija prerasta u ograničenje.

Side Assist (nadzor mrtvog ugla) svakako doprinosi bezbednosti, ali ne sme da zameni osnovnu vozačku naviku, pogled preko ramena. Ništa ne može u potpunosti zameniti direktnu vizuelnu proveru prostora koji retrovizori ne pokrivaju. Preterano oslanjanje na tehnologiju može dovesti do opuštanja i manje pažnje, što dugoročno nije dobro.

Sistemi za prepoznavanje ograničenja brzine i zvučna upozorenja takođe imaju svoju namenu, ali mogu postati opterećujući. Vozač pre svega treba da prati saobraćajne znakove pored puta i na osnovu njih prilagodi brzinu kretanja. Konstantna zvučna obaveštenja prilikom svakog novog znaka mogu stvoriti nepotrebnu tenziju i odvući pažnju.

Start-Stop sistem je još jedna funkcija koja izaziva podeljena mišljenja. U gradskim gužvama, gde se vozilo kreće dva do tri metra pa staje, motor se gasi i ponovo pali veoma često, što mnogim vozačima deluje iritantno. Isključivanjem ovog sistema izbegava se učestalo startovanje motora, što po nekom mišljenju može doprineti dužem trajanju startnog sistema. Iako je sistem tehnički projektovan da izdrži takav režim rada, subjektivni osećaj komfora je nešto što vozači često stavljaju na prvo mesto.

S druge strane, parking senzori i zadnja kamera predstavljaju izuzetno korisnu pomoć, naročito u gradskim uslovima. Prilikom paralelnog parkiranja, uskih prostora i slabe preglednosti, ovi sistemi značajno smanjuju rizik od oštećenja vozila i olakšavaju manevrisanje.

Zaključak je da tehnologija treba da bude podrška, a ne zamena za pažnju i odgovornost vozača. Najbolji pristup je umerenost, koristiti sisteme koji realno doprinose bezbednosti, ali ne prepuštati im u potpunosti kontrolu nad vožnjom. Vozač i dalje mora ostati najvažniji senzor u automobilu. ☝️