Svet je na ivici daha dok se na Bliskom istoku gomila vojska kakva nije viđena decenijama. Donald Tramp je povukao potez koji miriše na barut - naredio je najveće vojno pojačanje u poslednje 22 godine, a Iran se nalazi direktno na nišanu. Dok se nosač aviona USS Džerald R. Ford, najmoćnija "zver" na moru, kreće ka Mediteranu, pitanje više nije da li će Tramp udariti, već koliko će taj udarac biti razoran.
Predsednik Donald Tramp suočava se sa odlukom koja bi mogla da obeleži njegov drugi mandat. Prema izvorima iz Bele kuće, opcije na stolu su brutalne: od preciznih udara na nuklearna postrojenja do višenedeljnih operacija čiji je krajnji cilj likvidacija lidera i potpuno rušenje režima u Teheranu.
Iako je Tramp u kampanji obećavao da će izbegavati "beskrajne ratove", situacija na terenu govori drugačije. Mnogi planovi koji su mu predstavljeni daleko su obimniji od prošlogodišnjeg bombardovanja nuklearnih postrojenja, jer izveštaji koje je podneo šef Međunarodne agencije za atomsku energiju, Rafael Grosi, pokazuju da Iran i dalje čuva ogromne količine nuklearnog materijala uprkos prethodnim napadima.
Ultimatum od 15 dana: "Desiće se loše stvari"
Tramp igra igru visokih uloga. Prvobitno je dao Teheranu rok od deset dana da pristane na novi nuklearni sporazum, da bi ga kasnije, sa predsedničkog aviona, produžio na 15. Njegova poruka je jezivo jasna:
Moraju da naprave dogovor ili će se desiti veoma loše stvari.
Na pitanje novinara šta to konkretno znači, Tramp je ostao zagonetan, ali portparolka Bele kuće Karolin Levit i drugi saradnici ne isključuju nijedan scenario.
Podeljen tabor: Kušner za mir, Netanjahu za rat
Unutar Trampovog kruga vlada ozbiljna debata. Dok je njegov zet Džared Kušner na čelu tima koji se i dalje nada diplomatskom rešenju, saveznici poput izraelskog premijera Benjamina Netanjahua i senatora Lindzija Grejama vrše pritisak da se iranski raketni program sravni sa zemljom upravo sada, dok je režim najslabiji. S druge strane, državni sekretar Marko Rubio upozorava na neizvesnost - niko zapravo ne zna ko bi mogao da zameni vrhovnog vođu Alija Hamneija ako on padne.
Kongres na nogama: Da li Tramp može sam da krene u rat?
Dok se vojska priprema, u Vašingtonu vri. Poslanici poput Ro Kane, Tomasa Mesija i Džejka Okinklosa upozoravaju da predsednik nema ustavno ovlašćenje da započne rat bez odobrenja Kongresa.
Oni planiraju da forsiraju glasanje o rezoluciji koja bi vezala ruke Beloj kući, strahujući da bi jednostrani potez mogao da uvuče Ameriku u još jedan sukob kojem se ne vidi kraj. Ipak, Tramp je već pokazao u slučajevima sa Iranom i venecuelanskim liderom Nikolasom Madurom da odluku često donosi u poslednjem trenutku, ostavljajući i saradnike i neprijatelje u potpunom mraku.
USPEŠAN TEST: NASA korak bliže POVRATKU LJUDI NA MESEC 🚀
Autor: redportal.rs
