Dvodnevni mirovni pregovori između Ukrajine i Rusije u Ženevi završeni su bez pomaka, dok je predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski optužio Moskvu da odugovlači napore Sjedinjenih Američkih Država da se okonča rat koji traje već četiri godine.
Razgovori su održani u hotelu u švajcarskom gradu uz posredovanje američkog izaslanika Stiva Vitkofa i zeta predsednika Donalda Trampa, Džareda Kušnera. Zelenski je prvi dan pregovora ocenio kao "težak", navodeći na mreži Iks da Rusija pokušava da produži proces koji je, prema njegovim rečima, već mogao da uđe u završnu fazu.
Nedugo nakon njegove izjave, delegacije su prekinule sastanak uz najavu da će se ponovo sastati, ali bez preciziranja datuma. Glavni ruski pregovarač, bivši ministar kulture Vladimir Medinski, opisao je razgovore kao "teške, ali poslovne". Prema navodima iz Kijeva, Medinski je sa ukrajinskom stranom razgovarao gotovo dva sata i nakon završetka formalnog dela sastanka.
Tokom zvaničnog dela pregovora razmatrana su pitanja teritorije na istoku Ukrajine i sudbina nuklearne elektrane Zaporožje, koja je pod ruskom kontrolom. Moskva zahteva da Ukrajina ustupi oko 20 odsto teritorije Donjecke oblasti koju ruske snage nisu u potpunosti zauzele, što Kijev kategorički odbija. Ukrajina, s druge strane, predlaže da najvećom evropskom nuklearnom elektranom upravljaju SAD i Ukrajina, što je za Rusiju neprihvatljivo.
Pregovori dolaze u trenutku kada se približava četvrta godišnjica ruske invazije, u kojoj su stradale stotine hiljada ljudi, milioni su raseljeni, a brojni gradovi i sela razoreni. Rusija negira da namerno gađa civile.
Američki predsednik Donald Tramp poslednjih dana pojačao je pritisak na Kijev, poručivši da "Ukrajina mora brzo za pregovarački sto". U intervjuu za američki portal Aksios, Zelenski je ocenio da "nije fer" što Tramp javno traži ustupke isključivo od Ukrajine, a ne i od Rusije. On je naglasio da bi svaki plan koji podrazumeva odricanje od teritorija koje Rusija nije zauzela bio odbačen na referendumu.
Sastanak u Ženevi usledio je nakon dve runde pregovora uz posredovanje SAD u Abu Dabiju, koje takođe nisu donele napredak. Ukrajinske vlasti su više puta zahvalile Vašingtonu na posredovanju, ali su izrazile zabrinutost da bi američki kongresni izbori u novembru mogli da skrenu pažnju sa napora za okončanje najvećeg sukoba u Evropi od Drugog svetskog rata.
Kijev traži snažne bezbednosne garancije uz podršku SAD kako bi se sprečili budući ruski napadi u slučaju postizanja mirovnog sporazuma. U trostranim vojnim razgovorima učestvovali su i američki zvaničnici iz Ministarstva vojske SAD.
Ruski mediji navode da je prvog dana održano šest sati "veoma napetih" razgovora, dok je šef ukrajinske delegacije Rustem Umerov ranije poručio da Kijev nema "prevelika očekivanja".
Rusija trenutno kontroliše oko 20 odsto međunarodno priznate teritorije Ukrajine, uključujući Krim, koji je anektirala 2014. godine. Na frontu dugom oko 1.200 kilometara ruske snage polako napreduju, a analitičari procenjuju da su od početka 2024. zauzele oko 1,5 odsto dodatne teritorije. Istovremeno, intenzivni napadi na energetsku infrastrukturu ostavili su stotine hiljada Ukrajinaca bez grejanja i struje tokom izuzetno oštre zime.
Ukrajina insistira na većem uključivanju evropskih saveznika u mirovni proces. Delegacije Francuske, Nemačke, Velike Britanije i drugih zemalja bile su prisutne u Ženevi i informisane o toku pregovora, ali nisu direktno učestvovale u razgovorima.
Putin: Sankcije SAD Kubi neprihvatljive ☝🏻
Autor: Redportal.rs
