Ostrvo koje je vekovima bilo sinonim za beskrajni led i ekstremnu hladnoću, u 2026. godini postaje centar najvećeg geopolitičkog trilera. Dok Donald Tramp ponovo pokreće priču o aneksiji ovog strateškog dragulja, svet se pita: šta se to krije ispod kilometara leda što vredi potencijalnog raspada NATO saveza?
Grenland nije samo najveće ostrvo na svetu; on je gigantski sef ispunjen resursima koji su ključni za budućnost čovečanstva. Od retkih minerala za pametne telefone do nafte, ovo parče leda je postalo jabuka razdora između Vašingtona i Kopenhagena.
Istorija „kupovine“: Tramp nije prvi koji nudi milijarde Iako je danska premijerka Mete Frederiksen Trampove ideje nazvala „apsurdnim“, istorija pokazuje da SAD imaju dugu listu pokušaja:
1867: Državni sekretar Vilijam Suard prvi je bacio oko na Grenland i Island.
Eksplozija raznela KUĆU do temelja 🔥
1946: Amerika je zvanično ponudila 100 miliona dolara u zlatnim polugama (što je danas oko 1,5 milijardi dolara).
2019. i 2026: Tramp podiže uloge, odbijajući da odbaci mogućnost „uzimanja silom“, što je dovelo do diplomatskog rata sa Danskom.
Šta se krije ispod leda?
Grenland je geološki „vremenska kapsula“ stara milijardama godina. Stručnjaci poput Ketrin Gudinaf i Tomasa Finda Kokfelta objašnjavaju da je ostrvo nekada bilo deo superkontinenta koji je spajao Evropu i Ameriku.
Ovde se nalaze ogromna nalazišta elemenata neophodnih za zelenu energiju, vetrenjače i baterije za električne automobile.
Procenjuje se da kontinentalni pojas Grenlanda krije rezerve nafte koje mogu parirati onima na Bliskom istoku.
Zapalio se kamion kod Čačka 🔥 VOZAČ IZLETEO NA VREME 🙏
Čuveni „led koji se nikad ne topi“, koji je bio ključan za proizvodnju aluminijuma za avione još u Drugom svetskom ratu.
Izazovi: Nema puteva, samo ekstremna hladnoća
Iako blago postoji, doći do njega je pakao. Sajmon Džovit, stručnjak za rudarstvo, ističe da na Grenlandu nema puteva ni železnica. Sve se transportuje brodovima ili avionima, što troškove podiže u nebesa. Takođe, tu je i ekološki rizik. Lokalno stanovništvo se plaši radioaktivnog zračenja jer su minerali često „zaključani“ pored uranijuma. Prethodni rudnici su ostavili teške metale u vodi, trujući ribe i lišajeve, što direktno ugrožava opstanak Grenlanđana.
Klimatske promene - Mač sa dve oštrice
Ledeni pokrivač gubi 30 miliona tona leda svakog sata. Dok topljenje otkriva nove stene za istraživanje, ono podiže nivo mora i menja ekosisteme. Ipak, topljenje arktičkog leda otvara nove morske puteve, čineći transport dragocenih minerala lakšim nego ikada pre.
ĐOKOVIĆ OTKRIO KOLIKO JOŠ PLANIRA DA IGRA TENIS 🏆
AVION pokušao da poleti, pa SLETEO SA PISTE 😳🛩️
Autor: redportal.rs
