SKOK CENE SREBRA uznemirio tržišta: Industrija POD PRITISKOM 🥈📈

Većina srebra u svetu ne dobija se iz specijalizovanih rudnika, već kao nusproizvod rudarstva bakra, cinka i olova

Cena srebra krajem 2025. godine dostigla je istorijske maksimume, izazvavši zabrinutost u industrijskim i finansijskim krugovima širom sveta. Plemeniti metal, koji se koristi kako kao investiciono utočište, tako i kao ključna industrijska sirovina, u jednom trenutku se trgovao po ceni blizu 80 dolara za uncu, što je nekoliko puta veća cena nego na početku godine.

Na snažan rast cene reagovali su i predstavnici tehnološkog sektora. Američki milijarder i osnivač kompanija Tesla i SpaceX, Ilon Mask, upozorio je da bi ovakav skok cena srebra mogao imati ozbiljne posledice po proizvođače, budući da je ovaj metal nezamenljiv u nizu industrija, od energetike (solarne tehnologije) i električnih vozila do elektronike i data centara.

Prema pisanju britanskog lista The Guardian, rast cene srebra rezultat je kombinacije više faktora. Jedan od ključnih razloga je dugogodišnja neravnoteža između ponude i potražnje. Tržište srebra se već nekoliko godina nalazi u deficitu, jer globalna potražnja, naročito industrijska, premašuje količine koje dolaze iz rudarske proizvodnje i reciklaže.

Dodatni pritisak dolazi iz energetskog sektora. Upotreba srebra u proizvodnji solarnih panela poslednjih godina beleži snažan rast, dok elektrifikacija transporta i razvoj novih tehnologija kontinuirano povećavaju potrebu za ovim metalom. Iako industrija pokušava da smanji količinu srebra po pojedinačnom proizvodu, ukupna potražnja i dalje raste.

Na strani ponude, situacija je znatno složenija. Većina srebra u svetu ne dobija se iz specijalizovanih rudnika, već kao nusproizvod rudarstva bakra, cinka i olova. To znači da rast proizvodnje srebra ne zavisi direktno od njegove cene, već od kretanja na tržištima drugih metala. Uz to, otvaranje novih rudnika zahteva dugogodišnje pripreme, visoka ulaganja i suočavanje sa sve nižim kvalitetom rude.

Na tržišnu nervozu utiču i geopolitički faktori. Investitori poslednjih meseci sve češće posežu za plemenitim metalima kao zaštitom od inflacije, valutnih rizika i globalnih političkih tenzija. Očekivanja o mogućem snižavanju kamatnih stopa u 2026. godini dodatno su pojačala interesovanje za tzv. "tvrdu imovinu", među kojima je i srebro.

Posebnu pažnju tržišta privukle su i spekulacije o mogućim promenama u kineskoj trgovinskoj politici. Kina je jedan od najvećih svetskih proizvođača i potrošača srebra, pa svaka najava pooštravanja izvoza ili regulatornih pravila ima snažan psihološki efekat na globalne cene. Iako detalji o eventualnim ograničenjima još nisu zvanično potvrđeni, sama mogućnost takvih poteza bila je dovoljna da dodatno podgreje rast cena.

Analitičari upozoravaju da trenutni rast nije posledica samo fizičkog nedostatka srebra, već i snažne finansijske potražnje. Trgovina derivatima, investicioni fondovi i spekulativni kapital pojačavaju oscilacije na tržištu, čineći kretanja cena naglim i teško predvidivim.

Uprkos tome, većina stručnjaka saglasna je u jednom - srebro se sve teže može posmatrati isključivo kao plemeniti metal za ulaganje. Njegova uloga u modernoj industriji čini ga strateškom sirovinom, a svako ozbiljnije poremećaje na strani ponude ili potražnje tržište reaguje snažno i brzo.

Da li će cene ostati na rekordnim nivoima ili sledi smirivanje, zavisiće od kombinacije industrijske potražnje, globalne ekonomske politike i daljih poteza najvećih proizvođača. Za sada je izvesno samo jedno, srebro je ponovo u centru pažnje svetskih tržišta, i to ne bez razloga.