Na krajnjem severu Švedske, duboko unutar Arktičkog kruga, odvija se jedan od najneobičnijih urbanističkih projekata današnjice – ceo grad Kiruna se seli. Razlog za ovu radikalnu odluku je nestabilnost tla, nastala usled širenja najvećeg podzemnog rudnika gvozdene rude na svetu. Novi grad se gradi oko 3 kilometra istočno od sadašnje lokacije, a kompletno preseljenje trebalo bi da bude završeno do 2035. godine, piše CNBC.
Kiruna je osnovana pre oko 125 godina upravo zbog rudarenja, koje vodi državna kompanija LKAB, a danas je, pored rudarstva, poznata i kao važno evropsko središte za svemirska istraživanja. Ipak, kako navode stručnjaci, grad se suočava sa izazovima tipičnim za sredine koje su gotovo u potpunosti zavisne od jedne industrije.
Iako LKAB na globalnom nivou nije među najvećim igračima, njen značaj za region je ogroman, jer obezbeđuje oko 80 odsto ukupne gvozdene rude proizvedene u Evropskoj uniji. Osim toga, kompanija je nedavno otkrila jedno od najvećih evropskih nalazišta retkih zemnih metala, čime je dodatno učvrstila svoju ulogu u snabdevanju Evrope sirovinama ključnim za zelenu tranziciju.
Sam proces preseljenja grada nailazi na brojne prepreke. Lokalna vlast i LKAB traže veću finansijsku pomoć države i dodatno zemljište za gradnju, dok istovremeno raste zabrinutost zbog uticaja rudarenja na životnu sredinu, tradicionalni uzgoj irvasa i kulturu autohtonog naroda Sami.
Projekat, koji je planiran još 2004. godine, dospeo je u fokus svetske javnosti ovog leta, kada je čuvena gradska crkva, stara više od jednog veka i teška gotovo 700 tona, u jednom komadu premeštena na novu lokaciju. Međutim, gotovo istovremeno, LKAB je objavio da će dalja ekspanzija rudnika zahtevati preseljenje dodatnih 6.000 stanovnika i oko 2.700 domova, uz procenjene troškove od 2,4 milijarde dolara u narednih deset godina.
Iz kompanije navode da se stanovnicima nudi tržišna vrednost njihove nekretnine uvećana za 25 odsto ili izgradnja potpuno novog doma, pri čemu se velika većina odlučuje za drugu opciju. Ipak, problem predstavlja nedostatak raspoloživog građevinskog zemljišta, s obzirom na to da je većina prostora u tom delu zemlje u državnom vlasništvu, ali i pod različitim režimima zaštite.
Predsednik opštinskog veća Kirune ističe da je reč o ogromnom projektu koji bi mogao doneti velike koristi Evropi, ali naglašava da je za uspeh neophodna snažnija finansijska i politička podrška švedske vlade i Evropske unije. Evropska unija je nalazište retkih metala kompanije LKAB već označila kao strateški važno u okviru Zakona o kritičnim sirovinama, čiji je cilj da do 2030. godine 40 odsto potreba bude pokriveno domaćom proizvodnjom.
Stanovnici Kirune na preseljenje reaguju različito. Dok su neki emotivno vezani za domove u kojima su živele generacije njihovih porodica, većina je svesna da je grad izgrađen na rudarstvu i da je selidba neminovna.
Dodatnu zabrinutost izaziva činjenica da bi novi deo grada mogao biti i do deset stepeni hladniji tokom zime. Istraživanja Univerziteta u Geteborgu pokazala su da je novo gradsko jezgro projektovano na terenu gde se zadržava hladan vazduh, dok će visoke zgrade i uske ulice otežati prodor zimskog sunca. Stručnjaci upozoravaju da bi to moglo dodatno uticati na kvalitet života u gradu koji se već suočava sa dugim i izuzetno hladnim zimama.
Divlja svinja USM*TILA LOVCA 💔🐗
Pijana žena u kafiću izvadila MAČ 🗡️
Moneke: Ponovo smo igrali kao ZVEZDA 🏀
Autor: redportal.rs
