Za Salabana Salada Musea, tamjan nije samo miris – to je čitav život. U malom mestu Dajaha, u regiji Sanag u Somalilendu, on decenijama sakuplja aromatičnu smolu sa drveta Boswellia. Svake godine Muse provodi mesece u pećini blizu svojih stabala, negujući ih onako kako su to radile generacije pre njega.
Ipak, budućnost ovih šuma visi o koncu. Dok se ekosistemi urušavaju, industrija vredna milijarde dolara suočava se sa bolnom istinom: prirodni izvori tamjana su pred izumiranjem.
Tamjan je poznat kao dar koji su mudraci doneli malom Isusu, ali on je i jedan od najstarijih trgovačkih artikala na svetu. Danas je stub globalne velnes industrije, koristi se u medicini, meditaciji i crkvenim obredima. Ali, dok potražnja raste, drveće strada.
Proces dobijanja smole, poznat kao "tapkanje", podrazumeva zarezivanje kore drveta kako bi sok iscurio i stvrdnuo se u "suze". Tradicionalno se to radilo umereno, ali danas je drveće izloženo prekomernoj eksploataciji.
Drvetu je potrebno više od 10 godina da se oporavi od štete nanete prekomernim sakupljanjem. Prema studiji časopisa Nature, u preko 75% ispitanih populacija drveta nema mladih sadnica zbog ispaše stoke, požara i neumerenog zarezivanja.
Procenjuje se da će se proizvodnja tamjana prepoloviti u narednih 20 godina. Ekonomski pritisak je glavni uzrok uništenja drveća. Endi Tornton, stručnjak za tržište, ističe ogroman jaz u cenama.
Dok kilogram smole na Zapadu dostiže cenu od 60 do 100 dolara, berači u Somalilendu dobijaju svega 2 do 5 dolara. To je jedva 3% finalne vrednosti. Kada su cene niske, a tamjan jedini izvor prihoda, berači nemaju izbora osim da zarežu više stabala nego što ona mogu da podnesu.
Stiven Džonson, direktor kompanije DFEC (Dayaxa Frankincense Export Company), pokušava da uvede red u haotično tržište. Njegov tim je razvio mobilne aplikacije koje prate svaku seriju smole putem GPS-a i fotografija.
Ovaj sistem omogućavada kupac tačno zna sa kog je imanja smola došla. Agenti fotografišu stabla, mere njihovu visinu i broj rezova svakih šest meseci. Čak i najudaljeniji berači dobijaju novac direktno putem mobilnih novčanika, zaobilazeći korumpirane posrednike.
Do sada je kroz aplikaciju registrovano preko 8.000 berača i 3.000 pojedinačnih stabala. Andžanet DeKarlo, osnivačica projekta "Spasimo tamjan", smatra da bi i Katolička crkva mogla da iskoristi svoj uticaj. Iako crkva troši samo 5% globalne zalihe, njena moralna moć mogla bi da natera tržište na etičnije poslovanje.
- Te žene koje lome leđa sedeći 12 sati dnevno i sortirajući smolu – one su važne - zaključuje DeKarlo.
Pošta ukida dostavu pisama nakon više od 400 godina 📬📜
Preminuo slavni austrijski slikar
Zelenski: Rusija mora da plati za svoj rat ☝️
Zvezda čuvene serije izvršila samoubistvo 🎬🕯️
Autor: redportal.rs
