Dok se klima ubrzano menja, Grenland, najveće ostrvo na svetu, doslovno menja svoj oblik. Njegovo tlo se izvija, pomera i diže, kao da diše zajedno sa planetom.
Novi podaci naučnika pokazuju da led koji se akumulirao eonima i njegovo stalno topljenje ne utiču samo na nivo mora, već i na temelje ostrva.
U svetu koji sve više ostaje bez leda, ove deformacije bi mogle da imaju dubok uticaj na budućnost regiona, piše Science Alert.
Prema istraživanju koje je sproveo međunarodni tim naučnika predvođen Tehničkim univerzitetom Danske (DTU), Grenland se fizički menja na način koji bi mogao da ostavi posledice na budućnost navigacije u okolnim vodama. Tokom 20 godina, naučnici su pratili 58 specifičnih tačaka širom teritorije ostrva, analizirajući satelitska GPS očitavanja, koja su otkrila da se kopnena masa ostrva pomera ka severozapadu prosečnom brzinom od oko dva centimetra godišnje. Ipak, kretanje nije ujednačeno: na nekim mestima Grenland se širi, dok se na drugima skuplja.
- Sve u svemu, to znači da Grenland postaje malo manji, što bi moglo i da se promeni u budućnosti - objašnjava geofizičar Dandžal Longfors Berg sa DTU-a.
Površina Grenlanda iznosi oko 2,16 miliona kvadratnih kilometara, što ga čini ubedljivo najvećim ostrvom na planeti. Nalazi se između Arktičkog i Atlantskog okeana, istočno od Kanade i severozapadno od Islanda, i većim delom je prekriven debelim slojem leda, koji čini oko 10 odsto svetskih zaliha slatke vode.
Na promene oblika ostva utiču tri ključne geološke sile. Prva je pomeranje i međusobno privlačenje tektonskih ploča koje oblikuju kretanje Zemljine kore. Druga je popuštanje pritiska na temeljne stene, jer se današnji glečeri povlače i nestaju. Treća, najsporija, ali i najdugovečnija, jeste takozvano Glacijalno izostatsko prilagođavanje (GIA) – proces tokom kojeg se Zemljina kora i dalje uspravlja i oblikuje nakon što su se ogromne ledene mase povukle na kraju poslednjeg ledenog doba.
Kombinovanjem globalnih GPS podataka sa nekoliko hiljada stanica širom Severne Amerike, kompjuterskim modelima i analizom kretanja tokom poslednjih 26.000 godina, tim istraživača uspeo je da razdvoji uticaj svake od ovih sila. Rezultati istraživanja, objavljeni u časopisu Journal of Geophysical Research: Solid Earth, najpreciznije su mere horizontalnog kretanja Grenlanda do danas – i nova slika o tome koliko je živa i dinamična ta zemljina masa.
SIN ub*o OCA u porodičnoj kući 🚨
Ovi nalazi pomažu naučnicima da razumeju prošlost ostrva, kao i da unaprede buduće modele kretanja kopna i predviđanja o tome kako će Zemlja reagovati na dalji porast temperatura.
- Led koji se otopio poslednjih decenija potisnuo je Grenland spolja i izazvao izdizanje nivoa mora, tako da je područje zapravo postalo veće tokom ovog perioda - kaže Berg.
Istovremeno, vidimo kretanje i u suprotnom smeru, gde se Grenland podiže i skuplja zbog praistorijskih promena u ledenim masama povezanih sa poslednjim ledenim dobom i njegovim krajem.
Kada se na površinu planete doda ili sa nje ukloni velika količina leda, posledice mogu da budu duboke i dalekosežne. Nestajanje leda menja raspodelu mase na Zemlji, utiče na gravitaciju, pa čak i na aktivnost vulkana.
Prethodne studije su već pokazale da bi skriveni vulkani mogli da se probude iz sna, dok bi ozelenjavanje polarnih regiona moglo da poveća emisiju metana – gasa sa snažnim efektom staklene bašte.
Upravo zato je, kako naučnici naglašavaju, kontinuirano praćenje i analiza ovih kretanja od presudnog značaja. Svaki novi podatak pomaže da se preciznije predvide promene koje čekaju Grenland, ali i ostatak sveta.
- Važno je razumeti kretanje kopnenih masa - ističe Berg.
Nauka tvrdi: Čokoladni sladoled ublažava emotivni bol 🤨
Večeras u ELITI: ŽURKA uz Ljupku Stević i DJ Nebu 📺🤩
Veliki POŽAR: Crni dim se širi kilometrima 🚨
Tragedija u SUDU: Žena umrla pred očima svedoka 😢🚨
Autor: redportal.rs
