Vakcine od kompanije Astra Zeneka (Velika Britanija), instituta Gamalaja (Rusija), Sinofarm (Kina) i kompanije Johnson & Johnson (SAD) bore se protiv virusa drugim virusom, što izaziva brigu kod većine doktora i naučnika u slučaju da vakcinacija postane godišnja obaveza. Problem kod vakcina koje koriste oslabljeni virus, kao atenuirane, inaktivirane ili anatoksične, jeste što sve gube na učinku čestim korišćenjem.
Te tzv. vektorske vakcine koriste bezbedne modifikovane varijante virusa kao vozila (vektore) da prenesu genetsku informaciju koja pomaže telu da izgradi imunitet protiv pravog patogena.
Međutim, postoji rizik da će i samo telo razviti otpornost na sam vektor. Tj., prepoznaće ga kao uljeza i reagovati svim silama protiv njega.
Većina kompanija i instituta koje su razvijale vektorske vakcine koristile su adenovirus - za nas bezopasnu vrstu virusa gripa. Višegodišnje iskustvo sa adenovirusom i vektorskim vakcinama ukazuje da je gotovo sigurno da će, bar u određenom procentu slučajeva, telo reagovati nakon više ponovljenih injekcija. Što je najgore, taj isti problem postoji i sa svim ostalim vrstama vektora prenosnika. Jedini način kako bi znali koji je najefikasniji kao prenosnik na duge staze jeste da probamo sve. Drugi način, trenutno, ne postoji.
Ova činjenica podosta utiče na to da mRNA vakcine, vakcine poput kineske Sinovac (koristi deaktivirani koronavirus) ili vakcine Novavax (replikuje protein koji aktivira imunitet) budu daleko ispred u efektivnosti i potražnji u slučaju da vakcinacija u borbi protiv pandemija postane godišnja obaveza širom sveta.
Vektorski imunitet nije nova stavka niti novi problem, ali ponovo je izašao na videlo u kontekstu razvoja proizvodnje vakcina i potrebe za njima. Moderna, Fajzer i BioNTech su u odvojenim izjavama ove nedelje naglasili da su uveliko u procesu razvoja buster vakcina za sve varijante COVID-19.
Čak i bez evolucije virusa i stvaranja novih sojeva, i dalje nije sigurno da li će imunitet indukovan vakcinacijom posle određenog vremena splasnuti, što znači da će za sve vakcinisane biti potrebne nove buster vakcinacije.
MIKS
Jedan od pristupa koji bi mogao da reši problem bilo bi mešanje i kombinovanje različitih vakcina.
U Britaniji, Astra Zeneka se testira kao par Sputnjiku V i Fajzeru. Glavni motiv britanskih testiranja je upravo stvaranje fleksibilnosti u vakcinaciji stanovništva u kontekstu ograničenih izvora u nabavci vakcina.
Astra Zeneka i Sputnjik V su problem opadanja imuniteta pokušali da reše revakcinacijom. Iz tog razloga ruska laboratorija je koristila 2 vrste vektora, svaki put drugačiji, da bi sprečila pad u efikasnosti. Sa druge strane, Astra Zeneka koristi virus šimpanze, sa kojim ljudi nisu pre dolazili u kontakt. Ovo znači da ne postoji već postojeći imunitet na nju (rekacija tela), ali to će se sve promeniti kada se vakcine rašire po celom svetu.
Koje će rešenje biti, videćemo. Druga generacija vakcina je već na pomolu i ima ih preko 240 vrsta koje čekaju odobrenja. Jedno je sigurno, kako odmičemo, sve više vakcina će preći na tehnologiju mRNA. U tome se slažu svi naučnici i doktori, jer efikasnost je velika i zaobilaze se svi minusi vektorskih vakcina. Najveći problem je njihova proizvodnja i prenos.
MEDICINA: MRNA vakcine i za kancer? 👨⚕️
MEDICINA: Da li je pametno odlagati revakcinaciju? 👨⚕️
Autor: redportal.rs
