Koliko god da je slavljen brzi razvoj vakcina i njihova efektivnost, i dalje ne postoji nijedna zemlja na svetu koja je i blizu ostvarivanja 60% imunizacije. Mnogi su ekstremno frustrirani sporim procesom distribucije, a mnoge države su u velikim političkim problemima i pravnim tužbama zbog nemogućnosti kompanija da isporuče dogovorene doze.
Zašto je sve ispalo tako kada i državama kupcima odgovara što brža imunizacija, kao i kompanijama što brže dostavljanje njihovih vakcina, jer je broj vakcina na terenu jednak rastu veličine profita u džepu? 🤔
Proces započinje proizvodnjom vakcina i njihovim čuvanjem u specijalnim staklenim posudama, u kojima se nalazi po nekoliko doza vakcina. Ove posude se transportuju dalje iz fabrike ili iz distribucionog centra. Kada je svaka serija vakcina gotova, distributeri obaveštavaju recipijenta (vladu) koliko je doza slobodno. Kada doze stignu do bolnica i dispanzera, počinje distribucija dospelih vakcina. Potom ceo proces počinje iznova.
Svaka, pa makar i minimalna distorzija ili odlaganje u ovom lancu usporiće distribuciju vakcina.
ZALIHE
Jedan od glavnih problema koji se uvek javlja na samom početku lanca je prosto odsustvo potrebnih sastojaka za vakcinu. Posebno kod onih koje se zasnivaju na mRNA tehnologiji. U uslovima testiranja njihov broj je bio mali i lako se proizvodio. Međutim, sada su potrebne ogromne količine doza, dovoljno velike da pokriju ceo svet. Zbog toga je nastala sveopšta nestašica materijala.
Specijalizovana oprema je takođe u nedostatku. Sve je na maksimumu kapaciteta: od špriceva pa sve do bočica i igala. I što je najgore, taj problem će se nastaviti.
Jedno od mogućih rešenje za ovu krizu jeste proizvodnja više tipova vakcina. Tačnije, vakcina koje se zasnivaju na različitim tehnologijama, kao što su ruske, kineske ili nova vakcina Johnson & Johnson, kojoj je potrebna samo jedna doza da bi se ostvario pun efekat - nema potrebe za revakcinacijom.
IMUNIZACIJA
Pored toga što postoji limit na to kojom brzinom kompanije mogu da proizvedu vakcine, uvek postoji razlika između doza poslatih i doza iskorišćenih. Jer nikada ne možete dovoljno brzo doći do onih najugroženijih, kao što će i podaci uvek kasniti, jer same vakcine moraju da se prenose u vrlo specijalizovanim uslovima apsolutnog minusa. Pride, skoro sve države su uvele sistem prioritetnih građana u imunizaciji, što dodatno stvara zagušenja, redove i usporavanja u vakcinaciji.
Ako bi se to ukinulo, definitivno bi se ubrzao proces vakcinacije, ali to niko iz medicine ne preporučuje.
Najbolji sistem koji je dao rezultate je onaj balansirani: kategorizacija po ugroženosti (zvanični ili nezvanični) zajedno sa sistemom rezervacije i prijave sa (kakvim-takvim) konstantnim prilivom vakcina. Sistem koji, između ostalog, ima i Republika Srbija.
Autor: Sophie Bushwick / redportal.rs
